Povrede na radu predstavljaju ozbiljan problem kako za zaposlene, tako i za poslodavce. Ne samo da mogu dovesti do fizičkih i emocionalnih trauma za zaposlene, već takođe mogu imati ozbiljne pravne posledice za poslodavce. U ovom blogu, istražićemo prava zaposlenih u slučaju povrede na radu, kao i odgovornost poslodavaca za održavanje sigurnog radnog okruženja.
Pojam povrede na radu i profesionalnog oboljenja
Povreda na radu nije nešto što treba da se ignoriše, iako može biti teško suočiti se s tim. Ključno je pre svega razumeti šta se smatra povredom na radu i profesionalnim oboljenjem.
Pomenuti pojmovi definisani su Zakonom o zdravstvenom osiguranju, i podrazumevaju:
- povredu zaposlenog koja se dogodi u prostornoj, vremenskoj i uzročnoj povezanosti sa obavljanjem posla po osnovu koga je osiguran prouzrokovana neposrednim i kratkotrajnim mehaničkim, fizičkim ili hemijskim dejstvom, naglim promenama položaja tela, iznenadnim opterećenjem tela ili drugim promenama fiziološkog stanja organizma,
- povredu koju zaposleni pretrpi pri obavljanju posla na koji nije raspoređen, ali koji obavlja u interesu poslodavca,
- povredu koju zaposleni pretrpi pri dolasku odnosno povratku sa posla,
- oboljenje zaposlenog koje je nastalo neposredno ili kao isključiva posledice nesrećnog slučaja ili više sile za vreme obavljanja posla po osnovu koga je osiguran i u vezi sa njim kao i oboljenje nastalo usled duže izloženosti štetnostima nastalim na radnom mestu., tzv. profesionalno oboljenje.
Profesionalne bolesti, jesu određene bolesti nastale u toku osiguranja, prouzrokovane dužim neposrednim uticajem procesa i uslova rada na radnim mestima, odnosno poslovima koje je lice obavljalo.
Pravilnik o utvrđivanju profesionalnih bolest posebno ustanovljava koje su to profesionalne bolesti i poslovi na kojima se te bolesti javljaju i uslovi pod kojima se smatraju profesionalim bolestima.
Određivanje profesionalne bolesti se obavlja pred organom za medicinsku ekspertizu u okviru Republičkog fonda za penzijsko i invalidsko osiguranje, koristeći izveštaj o ekspertizi radne sposobnosti i relevantnu medicinsku dokumentaciju. Neophodno je ispratiti sve korake u procesu utvrđivanja bolesti kako bi se izbegle proceduralne greške koje bi mogle otežati buduće korake u postupku obeštećenja.
Povrede na radu su ozbiljna pitanja koja zahtevaju pažnju i brigu kako od strane zaposlenih tako i od strane poslodavaca. Poznavanje svojih prava i obaveza ključno je kako biste osigurali bezbedno radno okruženje i pravičnu kompenzaciju u slučaju povrede.
Koje su obaveze poslodavca kada zaposleni pretpri povredu na radu?
• Prijava povrede i oboljenja inspekciji rada
Zakon o bezbednosti i zdravlju na radu (dalje: ZBZR) propisuje obavezu poslodavca da izveštaj o povredi na radu i profesionalnom oboljenju koji se dogode na radnom mestu dostavi zaposlenom koji je pretrpeo povredu.Poslodavac ima obavezu da odmah, ili najkasnije unutar 24 sata nakon nastanka, obavesti nadležnu inspekciju rada i organ za unutrašnje poslove, kako usmenim tako i pisanim putem, o svakom slučaju smrti, kolektivne povrede, teške povrede na radu, ili povrede na radu zbog koje zaposleni ne može obavljati svoje radne zadatke u naredna tri uzastopna radna dana. Takođe, poslodavac je dužan prijaviti svaku opasnu situaciju koja može ozbiljno ugroziti bezbednost i zdravlje zaposlenih.
Naravno, prethodno pomenutom, poslodavac je bio u obavezi da napravi, u saradnji sa licenciranom firmom, Akt o proceni rizika, na svim radnim mestima i u radnoj okolini.
U slučaju profesionalnog oboljenja, poslodavac ima obavezu da o tome obavesti nadležnu inspekciju rada najkasnije tri uzastopna radna dana od dana kada je saznao za oboljenje. Ukoliko poslodavac ne ispuni ove obaveze, predviđene su sankcije u vidu prekršajne odgovornosti. Pravna lica mogu biti kažnjena novčanim iznosima od 1.500.000,00 do 2.000.000,00 dinara, dok preduzetnici mogu biti kažnjeni sa iznosom od 400.000,00 do 500.000,00 dinara. Odgovorno lice u pravnom licu može biti kažnjeno novčanim iznosom od 50.000,00 do 150.000,00 dinara.
• Izveštaj o povredi na radu (tzv. povredna lista)
Poslodavac je obavezan da prijavi povredu na radu ili slučaj profesionalnog oboljenja i sastavi Izveštaj, koji treba da se dostavi zaposlenom koji je pretrpeo povredu ili kod koga je dijagnostikovano profesionalno oboljenje. Takođe, ovu informaciju je potrebno dostaviti i relevantnim organizacijama za zdravstveno, penzijsko i invalidsko osiguranje. U slučaju da poslodavac ne ispuni ovu obavezu, predviđene su sankcije u vidu prekršajne odgovornosti, uključujući i odgovarajuću novčanu kaznu.
Sadržaj i obrazac povredne liste i način popunjavanja, odnosno dostavljanja, obrade podataka iz povredne liste, kao i druga pitanja od značaja za utvrđivanje povrede na radu, sporazumno propisuju ministri nadležni za poslove zaštite zdravlja i bezbednosti na radu.
Dakle, poslodavac ima obavezu da popuni Izveštaj u pet primeraka odmah, najkasnije u roku od 24 časa od trenutka saznanja o povredi. Takođe, u tom istom roku, izveštaj treba bez odlaganja dostaviti zdravstvenoj ustanovi u kojoj je povređeni pregledan. Lekar koji je pregledao povređenog, odnosno zdravstvena ustanova, treba da unese nalaz i mišljenje u izveštaj, a zatim ga, bez odlaganja, a najkasnije narednog dana, dostavi poslodavcu. Poslodavac, nakon što dobije izveštaj sa upisanim nalazom i mišljenjem lekara, ima obavezu da ga u roku od dva dana od dana prijema dostavi nadležnoj filijali Republičkog fonda za zdravstveno osiguranje. Filijala Republičkog fonda za zdravstveno osiguranje overava svih pet primeraka izveštaja, zadržava jedan primerak za svoje potrebe i vraća ostale poslodavcu. Poslodavac zadržava jedan overeni primerak izveštaja za svoje potrebe, dostavlja jedan primerak izveštaja zaposlenom odmah, a najkasnije u roku od dva dana od trenutka prijema. Takođe, poslodavac dostavlja jedan primerak izveštaja ministarstvu nadležnom za rad, odnosno Upravi za bezbednost i zdravlje na radu.
• Pravo na naknadu zarade i obavezno zdravstveno osiguranje
Zaposleni ima pravo na naknadu zarade tokom odsustva sa rada zbog privremene sprečenosti za rad usled povrede na radu ili profesionalnog oboljenja, s tim da to pravo traje do 30 dana. Ova naknada iznosi 100% prosečne zarade koju je zaposleni ostvario tokom prethodnih 12 meseci pre meseca u kojem je došlo do privremene sprečenosti za rad. Važno je napomenuti da ovakva naknada ne može biti niža od minimalne zarade propisane zakonom.
Osim toga, u slučajevima kada je privremena nesposobnost za rad posledica povrede na radu ili profesionalne bolesti, visina naknade je regulisana odredbama Zakona o radu. U konkretnim situacijama, kada je povreda na radu uzrokovala privremenu nesposobnost za rad, poslodavac je dužan da obezbedi naknadu zarade iz sopstvenih sredstava tokom trajanja radnog odnosa osiguranika. Ova obaveza se primenjuje od prvog dana privremene sprečenosti za rad i obuhvata celokupno vreme trajanja privremene sprečenosti. Visina naknade zarade se usklađuje sa odredbama Zakona o radu. Osiguranje u slučaju povrede na radu ili profesionalne bolesti je obuhvaćeno obaveznim zdravstvenim osiguranjem u skladu sa zakonskim odredbama.
• Pravo na naknadu štete zbog povrede na radu
Ukoliko na radu ili u vezi sa radom dođe do bilo kakve nezgode, poslodavac je dužan da zaposlenom isplati i naknadu štete zbog povrede na radu.
Ova naknada štete isplaćuje se u skladu sa načelima obligacionog prava i u zavisnosti od krivice poslodavca za povredu na radu.
Kada poslodavac ne odgovara za štetu?
Poslodavac nije odgovoran za štetu ukoliko se može dokazati da je povreda na radu proizašla iz neuobičajenih i nepredvidivih okolnosti koje su bile izvan njegove nadležnosti. Takođe, poslodavac ne snosi odgovornost za povredu na radu koja je rezultat izuzetnih događaja čije posledice, uprkos svim naporima, nije bilo moguće izbeći.
Vansudsko poravnanje ili tužba za naknadu štete zbog povrede na radu?
Zaposleni ima na raspolaganju dva različita načina za ostvarivanje naknade za štetu koju je pretrpeo usled povrede na radu: prvi, vansudsko poravnanje. Ova strategija se često smatra efikasnijom jer smanjuje pravne troškove, omogućava stranama da samostalno postignu dogovor o uslovima naknade. Ukoliko se ne postigne dogovor između poslodavca i zaposlenog, zaposleni ili njegova porodica imaju pravo da pokrenu sudski postupak za naknadu štete zbog povrede na radu putem podnošenja tužbe nadležnom sudu.
Tužba za naknadu štete može biti podneta ukoliko zaposleni uspe da dokaže uzročno-posledičnu vezu između povrede na radu i njegovog radnog angažmana, dok se pretpostavlja da poslodavac snosi odgovornost i ne zahteva se poseban dokaz krivice. Međutim, poslodavac ima mogućnost da se oslobodi odgovornosti ukoliko dokaže da povreda na radu nije posledica njegove krivice. U slučajevima kada poslodavac obavlja delatnost koja se smatra opasnom ili kada zaposleni rade sa mašinama i uređajima koji se smatraju rizičnim, poslodavac je odgovoran bez obzira na krivicu, primenjujući princip objektivne odgovornosti. Međutim, čak i tada, poslodavac može se osloboditi odgovornosti ukoliko dokaže da povreda na radu nije rezultat njegovih postupaka, već je uzrokovan nekim drugim faktorom, kao što je radnja trećeg lica ili samog zaposlenog.
Nakon što dođe do povrede na radu, od suštinskog značaja je da zaposleni odmah potraži medicinsku pomoć i konsultuje se sa nadležnim lekarom kako bi se procenila težina povrede i preduzele sve neophodne mere. Lekarski izveštaji igraju ključnu ulogu kao dokazi u postupku za naknadu štete.
Napominjemo da zaposleni zadržava pravo na naknadu štete čak i ako poslodavac ne ispuni svoju obavezu prijavljivanja povrede inspekciji rada ili izrade izveštaja o povredi na radu. U takvim slučajevima, zaposleni ima mogućnost da prijavi poslodavčev prekršaj inspekciji rada, što stavlja dodatni pritisak na poslodavca.
Povreda na radu može dovesti do prava na naknadu materijalne štete, koja se manifestuje kroz troškove lečenja, nematerijalnu štetu zbog pretrpljenih fizičkih bolova, pretrpljnih duševnih bolova usled smanjenja životne aktivnosti ili naruženosti, kao i strah. Osim toga, postoji i poseban oblik materijalne štete, gde zaposleni ima pravo na novčanu rentu. Ovo se često dešava kada povreda na radu rezultira premeštajem zaposlenog na drugo radno mesto zbog gubitka sposobnosti da izvršava poslove na prethodnom mestu. U tom slučaju, zaposleni ima pravo na novčanu rentu koju mu isplaćuje poslodavac kao kompenzaciju za razliku između prethodne i nove zarade, i to sve dok se okolnosti koje su dovele do povrede ne promene.
U slučaju povrede na radu, zaposleni često trebaju pravnu pomoć kako bi zaštitili svoja prava. Advokatska kancelarija Sekulić može vam pomoći da razumete zakone koji se primenjuju na vaš slučaj i osigura da dobijete pravdu koju zaslužujete. Ukoliko doživite povredu na radu, ne ustručavajte se da se konsultujete sa našim timom advokata kako biste zaštitili svoja prava i interese.
