Šta je sporazum o priznanju krivičnog dela i kako funkcioniše postupak?
Sporazum o priznanju krivice, odnosno priznanju krivičnog dela jeste institut krivičnog prava koji se može smatrati kao jedna od opcija koja se nudi okrivljenom, a motiv okrivljenog za potpisivanje ovog sporazuma svakako je taj što se prilikom pregovaranja sa javnim tužiocem u nekim slučajevima može postići i takav sporazum koji podrazumeva da je kazna ispod zakonskog minimuma.
Dakle, to je skraćena procedura gde svaka strana, (javno tužilaštvo i okrivljeni) zaključenjem sporazuma ispunjavaju svoje ciljeve, te je time ispunjena i sama svrha krivičnopravnih normi.
Sporazum o priznanju krivičnog dela ili krivičnih dela je pismena saglasnost volja javnog tužioca i okrivljenog, kojim okrivljeni svesno i dobrovoljno u potpunosti priznaje jedno ili više krivičnih dela koja se tereti krivičnom prijavom, naredbom za sprovođenje istrage ili optužnim aktom. Takođe, sporazumom je obuhvaćena vrsta i visina kazne, sa kojom su se saglasili javni tužilac i okrivljeni.
Osim navedenog, sporazumom može biti obuhvaćeno i dogovor o troškovima postupka, imovinskopravni zahtev itd.
POSTUPAK
Pre svega, bitno je istaći i obavestiti, odnosno podučiti okrivljenog da sporazum o priznanju može biti zaključen do potvrđivanja optužnice – pred sudijom za prethodni postupak i nakon potvrđivanja optužnice – pred predsednikom veća.
U POSTUPKU POTPISIVANJA SPORAZUMA O PRIZNANJU KRIVICE NEOPHODNO JE PRISUSTVO ADVOKATA.
Okrivljeni se najpre sa svojim braniocem dogovara, a imajući u vidu osobite okolnosti svakog pojedinačnog slučaja da li treba ili ne treba zaključiti sporazum o priznanju krivičnog dela, te nakon te faze isti će se sa javnim tužiocem dogovoriti, odnosno pregovarati o istom, a predlog za zaključenje sporazuma može da inicira kako javno tužilaštvo, tako i okrivljeni (sa braniocem).
NAPOMENA:
SPORAZUM O PRIZNANJU KRIVICE MORA BITI ZAKLJUČEN U PISANOM OBLIKU, BEZ IZUZETKA I MOŽE SE PODNETI NAJKASNIJE DO ZAVRŠETKA PRVOG ROČIŠTA ZA ODRŽAVANJE GLAVNOG PRETRESA.
OKRIVLJENI OD STRANE SVOG BRANIOCA, ODNOSNO ADVOKATA MORA BITI UPOZOREN NA GORENAVEDENE PREKLUZIVNE ODREDBE KOJE SU PROPISANE POZITIVNIM NORMAMA KOJE REGULIŠU KRIVIČNO PRAVO.
Faze postupka
Postupak za zaključenje sporazuma o priznanju krivičnog dela sastoji se od nekoliko faza:
- Predlaganje
- Pregovaranje
- Zaključenje
- Postupak pred nadležnim sudom
Poslednja faza postupak pred sudom, jeste saglasnost suda, odnosno “ aminovanje” zaključenog sporazuma od strane suda. Sud sporazum može rešenjem odbaciti, usvojiti ili odbiti. Sud će sporazum o priznanju krivičnog dela odbaciti ako isti ne sadrži sve potrebne podatke i ukoliko na ročište ne dođe okrivljeni koji je uredno pozvan, a svoj izostanak nije opravdao.
Sud sporazum prihvata i oglašava okrivljenog krivim ukoliko je okrivljeni svesno i dobrovoljno priznao izvršenje dela, da se odriče prava na suđenje, da postoje i drugi dokazi koji nisu u suprotnosti sa priznanjem okrivljenog da je učinio krivično delo i da je predložena sankcija u skladu sa zakonom.
Takođe, zakonom je utvrđeno u kojim slučajevima sud može da odbije sporazum. Sud o sporazumu o priznanju krivičnog dela odlučuje na ročištu, kome prisustvuju javni tužilac, okrivljeni i branilac i koja je zatvorena za javnost.
Prednost i svrha zaključenja sporazuma o prihvatanju krivičnog dela
Zaključenje sporazuma o priznanju krivičnog dela u određenom postupku može biti korisno za javnog tužioca, okrivljenog, oštećenog, sud i pravni sistem generalno.
Javni tužilac više ne mora da prikuplja dodatne dokaze i troši vreme i resurse na preduzimanje dokaznih radnji, na odlazak na glavne pretrese i pripreme za iste, ne izlaže se riziku da ne uspe u suđenju.
Okrivljeni pre svega kada prizna izvršenje krivičnog dela dobija i olakšavajuće okolnosti koje se primenjuju prilikom odmeravanja kazne i vrste kazne, izbegava neizvesnost od ishoda postupka, smanjuje troškove krivičnog postupka, izbegava eventualno troškove parničnog postupka ako je sporazumom rešen i imovinskopravni zahtev oštećenog itd.
Oštećeni može da reši imovinskopravni zahtev, tako da ne mora da tuži okrivljenog i izlaže se troškovima, takođe isti izbegava i neprijatnost da svedoči, čime se štite i žrtve krivičnih dela od ponovne viktimizacije.
Sud ima koristi od sporazuma o priznanju krivičnog dela, jer se krivični postupci u ovim predmetima završavaju na jednom ročištu, tako da se troškovi postupka, trošenje resursa suda značajno smanjuju.
Vrlo važno je na samom kraju istaći da pored svih “prednosti” koje ovaj institut nudi, ipak isti nije podoban za primeniti u svakoj konkretnoj situaciji, već je važno da okrivljeni pre prelaganja ili pristajanja na zaključenje sporazuma se interno i detaljno dogovori sa svojim braniocem, odnosno advokatom da li je u njegovoj situaciji “pametno” zaključiti sporazum ili ići dalje u postupak.
U vezi sa napred navedenim, ukoliko imate nedoumice u vezi sa primenom ovog instituta, Advokatska kancelarija Sekulić nudi usluge u vezi ovog pravnog pitanja, te ćemo vam dati profesionalne i stručne savete u vezi vašeg slučaja, legitimisati se kao branioci u predmetu koji se ne može realizovati bez prisustva advokata, vodeći računa o vašem najboljem interesu.
