Narkomanija predstavlja ozbiljan društveni i medicinski problem, budući da je sve veći broj lica različitog uzrasta koji su skloni zloupotrebi opojnih droga.
Svaka država u okviru svoje nadležnosti sprečava zloupotrebu opojnih droga propisivanjem određenih krivičnih dela. Tako su određene države krivično pravne norme o zloupotrebi opojnih droga inkorporirale u svoje krivične zakonike, dok su pak neke druge države donele posebne zakone u kojima su sadržane norme o suzbijanju zloupotrebe opojnih droga, a koji posebni zakoni propisuju krivična dela i krivične sankcije za njihove učinioce.
U Republici Srbiji je utvrđeno da je u periodu od 2019. godine do 2022. godine broj krivičnih dela vezanih za proizvodnju i stavljanje u promet opojnih supstanci konstantno u porastu.
Krivično delo Neovlašćena proizvodnja i stavljanje u promet opojnih droga inkriminisano je članom 246. Krivičnog zakonika i kao što smo već rekli predstavlja jedno od najčešće procesuiranih krivičnih dela u pravosudnom sistemu naše zemlje u poslednjih nekoliko godina.
OBLICI I KVALIFIKACIJE
Neovlašćena proizvodnja i stavljanje u promet opojnih droga obuhvata bilo koju aktivnost kojom neko lice opojnu drogu proizvodi, prodaje, kupuje ili je na bilo koji način stavlja u promet i čini dostupnom.
Osim toga, da bi se pomenute radnje tretirale kao krivično delo, potrebno je da budu učinjene u nameri da se opojna droga stavi u promet, te da se sporna supstanca nalazi na listi opojnih droga.
Postoje tri oblika ovog krivičnog dela: osnovni, lakši i teži. Takođe, kvalifikovana verzija ovog krivičnog dela postoji u slučaju kada je delo izvršeno od strane grupe ili preprodavaca.
Takođe, poslednjim izmenama našeg Krivičnog zakonika, uvode se novi – kvalifikovani oblici ovog krivičnog dela, kao što su:
- Prodaja droga maloletnicima i zavisnicima i
- Prodaja droge pomešane sa drugim opasnim supstancama.
PROPISANE KAZNE
Za izvršioce krivičnog dela Neovlašćena proizvodnja i stavljanje u promet opojnih droga kazne koje su propisane su veoma stroge.
Osnovni oblik ovog krivičnog dela predviđa kaznu zatvora u trajanju od 3 do 12 godina. Za teže oblike ovog krivičnog dela kazne su još veće – od 5 do 15 godina zatvora. Za najteži oblik, koji podrazumeva izvršenje krivičnog dela od strane organizovane kriminalne grupe, zaprećeno je najmanje 10 godina zatvora.
Ovaj pristup kaznenom procesuiranju ima za cilj da spreči širenje ove vrste kriminala i zaštiti društvo od potencijalno štetnih posledica zloupotrebe opojnih droga.
Napominjemo da u skladu sa odredbama zakona, lice osumnjičeno za izvršenje krivičnog dela Neovlašćena proizvodnja i stavljanje u promet opojnih droga mora imati advokata tokom celog postupka, imajući u vidu visinu zaprećene kazne.
NEOVLAŠĆENO DRŽANJE OPOJNIH DROGA
Za držanje manje količine opojne droge za sopstvenu upotrebu predviđena je kazna zatvora do tri godine. što znači da se vodi skraćeni postupak i po pravilu okrivljeni najčešće biva osuđen na novčanu kaznu, uslovnu osudu ili se primenjuje institut odlaganja krivičnog gonjenja (takozvani oportunitet). Što se tiče kazne zatvora za krivično delo neovlašćeno držanje opojnih droga, ista se izriče licu ukoliko je to lice prethodno više puta osuđivano.
PRIMARNI USLOVI ZA POSTOJANJE KRIVIČNOG DELA NEOVLAŠĆENO DRŽANJE OPOJNIH DROGA
Da bi postojalo krivično delo Neovlašćeno držanje opojnih droga, neophodno je da budu ispunjena dva uslova:
- Da je reč o manjoj količini opojne droge i
- Da se manja količina opojne droge drži za sopstvenu upotrebu
ŠTA SE PODRAZUMEVA POD MANJOM ILI VEĆOM KOLIČINOM OPOJNE DROGE? KRITERIJUMI
Postoje razni kriterijumi, odnosno osobite okolnosti svakog konkretnog slučaja, koji će pomoći tužilaštvu i sudu prilikom kvalifikacije krivičnog dela. Da li će to biti Neovlašćena proizvodnja i stavljanje u promet opojnih droga iz člana 246. KZ-a, u kom slučaju su propisane veoma stroge kazne ili će delo biti kvalifikovano kao Neovlašćeno držanje opojnih droga, odnosno držanje droge za ličnu upotrebu, zavisi od sledećih kriterijuma:
- vrste opojne droge;
- broja paketića, količine svakog pojedinog paketića i zbirne količine paketića;
- karakteristika paketića, da li su, ako ih ima više, svi iste količine ili pak različite;
- kvaliteta opojne droge, da li je u pitanju smeša ili „čista“ droga;
- načina i mesta gde je okrivljeni držao opojnu drogu, odnosno da li ju je skrivao, držao u duplom džepu ili džepu od jakne kako bi je brže bacio, u kući, ispod kreveta ili u cipelama, što upućuje i na umišljaj okrivljenog i njegovu svest da drži manju, odnosno veću količinu opojne droge;
- predmeta koji su još kod okrivljenog eventualno pronađeni, npr. da li je u stanu okrivljenog pronađena vaga za precizno merenje, kesice za opojnu drogu, supstance sa kojima se opojna droga meša, novac, više mobilnih telefona itd.;
- zavisnosti okrivljenog od upotrebe opojne droge i njegovo psihičko stanje, ako je okrivljeni zavisnik od upotrebe opojne droge, važno je ustanoviti i njegovu prosečnu dnevnu konzumaciju, ali osim izjave okrivljenog, treba ceniti i objektivne parametre kao što je nalaz i mišljenje sudskog veštaka odgovarajuće struke;
- učestalosti konzumiranja opojne droge;
- ranije osuđivanosti, odnosno da li je okrivljeni povratnik i da li je ranije vršio ista ili istovrsna krivična dela, npr. da li je osuđivan za držanje manje količine opojne droge ili za prodaju, omogućavanje uživanja i slično.
