Jedno od učestalih pitanja koje naša kancelarija dobija od strane klijenata je „Do kada ću biti „osuđeno lice?“. Vodeći se nekom ustaljenom životnom tezom „ jednom osuđenik-uvek osuđenik“, licima koja su osuđivana je vrlo teško da zaborave prošlost i „isplivaju“ iz nje. Međutim, nakon određenog proteka vremena od osude, a primenom instituta rehabilitacije, postoji zakonska mogućnost da lice koje je nekada osuđeno, ponovo bude „čisto“.
Reč je o rehabilitaciji, a ona je propisana Krivičnim zakonikom Republike Srbije i to članovima 98. , 99. , 100. , 101. i 102.
U savremenoj teoriji krivičnog prava preovlađuje shvatanje da rehabilitacija podrazumeva ponovno uspostavljanje ranijeg položaja osuđenog lica, kao punopravnog građanina i stavljanje u zaborav njegove kriminalne prošlosti.
To zapravo znači da mu se daje status neosuđivanog lica.
Šta je uopšte rehabilitacija?
Rehabilitacijom se briše osuda i prestaju sve njene pravne posledice, a osuđeni se smatra neosuđivanim.
Najvažniji uslovi za sticanje rehabilitacije (brisanje osude iz kaznene evidencije) jesu uslov proteka određenog vremena nakon izdržane kazne i uslov popravljanja.
Krivični zakonik Republike Srbije poznaje dve vrste rehabilitacije:
- Zakonsku rehabilitaciju;
- Sudsku rehabilitaciju.
Pravne posledice i zakonske i sudske rehabilitacije su iste, s tim što je izričito propisano da se rehabilitacijom ni u kom slučaju ne dira u prava trećih lica koja se na osudi zasnivaju.
ZAKONSKA REHABILITACIJA
Zakonska rehabilitacija je obavezna, nastupa po sili zakona, bez ikakve inicijative osuđenog lica, a odnosi se samo na lica koja, pre osude na koju se rehabilitacija odnosi, nisu bila osuđivana, ili koja su se po zakonu smatrala neosuđivanim.
Da bi za ova osuđena lica rehabilitacija nastupila po sili zakona, potrebno je da protekne određeni vremenski rok od ranije osude, kao i da u tom periodu ne učine novo krivično delo.
Rokovi za brisanje iz kaznene evidencije se razlikuju u zavisnosti od težine izrečene sankcije:
- godinu dana od dana pravnosnažnosti presude (rešenja) ukoliko je lice oglašeno krivim, a oslobođeno od kazne, ili mu je izrečena sudska opomena,
- godinu dana od dana isteka roka proveravanja ako je licu izrečena uslovna osuda,
- tri godine od dana kad je kazna izvršena, zastarela ili oproštena ako je lice osuđeno na novčanu kaznu, kaznu rada u javnom interesu, oduzimanje vozačke dozvole ili kaznu zatvora do šest meseci,
- pet godina od dana kad je kazna izvršena, zastarela ili oproštena, ako je lice osuđeno na kaznu zatvora preko šest meseci do jedne godine,
- deset godina od dana kad je kazna izvršena, zastarela ili oproštena, ako je lice osuđeno na kaznu zatvora preko jedne do tri godine.
U svakom slučaju, zakonska rehabilitacija ne može nastati ako sporedna kazna još nije izvršena ili ako još uvek traju mere bezbednosti.
SUDSKA REHABILITACIJA
Za razliku od zakonske, sudska rehabilitacija je fakultativna, odnosno moguća je samo na inicijativu osuđenog lica, a do nje dolazi na osnovu odluke suda koji o toj molbi odlučuje.
KZ propisuje da se ona može dati licu koje je osuđeno na kaznu zatvora preko tri do pet godina, ako u roku od 10 godina od dana kad je kazna izdržana, zastarela ili oproštena ne učini novo delo.
Čak i kada je istekao propisani rok, u kom osuđeni nije učinio novo krivično delo, sud nije dužan da ga rehabilituje.
Tačnije, sud će odluku o tome doneti po slobodnoj oceni, ceneći pre svega da li je osuđeni svojim vladanjem zaslužio rehabilitaciju, da li je, prema svojim mogućnostima, nadoknadio štetu koju je prouzrokovao krivičnim delom, kao i prirodu i značaj učinjenog dela, te druge okolnosti od značaja za davanje rehabilitacije.
Sud neće dozvoliti rehabilitaciju ukoliko sporedna kazna nije izvršena, ili još uvek traju mere bezbednosti (što je malo verovatno imajući u vidu rok od 10 godina koji se za ovaj vid rehabilitacije traži).
Za odlučivanje o rehabilitaciji nadležan je viši sud.
AMNESTIJA I POMILOVANJE
Oba ova instituta su utemeljena u Ustavu Republike Srbije koji predviđa da je amnestija akt zakonodavnog organa, a pomilovanje je u isključivoj nadležnosti predsednika Republike Srbije.
Milosrdnim aktom se može postići i „delimična rehabilitacija“, jer se njime može, pored rehabilitacije koja podrazumeva i brisanje osude, „postići i ukidanje svih ili samo nekih njenih pravnih posledica“, bez brisanja osude iz kaznene evidencije.
Amnestija se donosi u formi zakona poimenično neodređenom krugu lica. Regulisana je članom 109. KZ, u kojem ne stoje nikakva ograničenja u odnosu na vrstu krivičnih dela, odnosno na visinu izrečene kazne.
Određivanje kriterijuma koja lica će biti obuhvaćena amnestijom je diskreciono pravo zakonodavca prilikom donošenja zakona o amnestiji.
Rehabilitacija putem amnestije omogućena je Krivičnim zakonikom koji je stupio na snagu 2006. godine, te se ovako data rehabilitacija može odnositi i na:
- osude koje uopšte po slovu zakona ne podležu rehabilitaciji (kada je izrečena kazna zatvora u trajanju dužem od pet godina),
- lica čije se osude uopšte ne mogu rehabilitovati (kada se radi o povratniku) i
- osude pre isteka određenih rokova (vremena) koje zakon traži za nastupanje njenih dejstava.
Pomilovanje je takođe akt milosti čije davanje nije ograničeno nekim materijalno – pravnim uslovima, a kojim se između ostalog može dodeliti i rehabilitacija shodno članu 102. stav 1. KZ. Za razliku od amnestije, pomilovanjem se rehabilituje poimenično određeno lice.
Može ga dodeliti samo predsednik Republike Srbije na molbu osuđenog lica, u postupku koji je odrećen Zakonom o pomilovanju.
