U savremenom krivičnom postupku, elektronska i telekomunikaciona sredstva predstavljaju značajan izvor dokaza. Posebno mesto zauzimaju telefonski razgovori, koji se u određenim situacijama mogu koristiti kao dokaz, ali samo pod tačno određenim zakonskim uslovima. Njihova upotreba je regulisana Zakonom o krivičnom postupku Republike Srbije (ZKP), uz uvažavanje prava na privatnost i pravično suđenje.
TELEFONSKI RAZGOVOR KAO DOKAZ – OSNOVNA PRAVILA
Telefonski razgovori mogu biti korišćeni kao dokaz, ali isključivo ako su pribavljeni u skladu sa zakonom. Dakle, nije svaki snimak razgovora ili izveštaj o komunikaciji automatski zakonit i prihvatljiv.
Osnovne vrste dokaza koje sadrže telefonsku komunikaciju jesu:
- Presretnuti razgovori – putem mera tajnog nadzora komunikacije,
- Snimljeni razgovori – koje je načinio sam učesnik razgovora,
- Listing poziva i baznih stanica – podaci o vremenu, trajanju, lokaciji i broju.
MOGUĆNOSTI PRISLUŠKIVANJA – ZAKONSKI OKVIRI
Prema članu 161. ZKP-a, prisluškivanje i snimanje telefonskih razgovora spada u posebne dokazne radnje i mogu se preduzeti samo uz naredbu suda, i to:
- Ako postoji osnovana sumnja da je učinjeno krivično delo iz oblasti teškog i organizovanog kriminala,
- Ako se tim putem mogu pribaviti podaci od značaja za krivični postupak,
- Ako se drugi način pribavljanja tih podataka pokazao neuspešnim ili bi bio nesrazmerno težak.
Sud izdaje naredbu na predlog javnog tužioca, i to za određeni vremenski period, s mogućnošću produžetka (najduže do šest meseci, uz izuzetke).
KADA JE SNIMAK RAZGOVORA ZAKONIT DOKAZ?
Postoje dve osnovne situacije:
1) Zakonski presretnuti razgovori (tajne mere)
Ako su snimci dobijeni u skladu sa zakonom i po sudskoj naredbi, oni predstavljaju valjan dokaz i mogu se koristiti pred sudom.
2) Privatni snimci – kada sam učesnik razgovora snimi poziv
Ovo je takozvana “siva zona”:
– Ako lice koje snima učestvuje u razgovoru, sud može oceniti da nije reč o protivpravnim dokazima, jer učesnik snima svoj razgovor.
– Ali ako treće lice snima bez znanja učesnika (ili ako sam učesnik nije bio saglasan da se razgovor snima i to je urađeno skriveno), može doći do povrede prava na privatnost i izuzimanja dokaza.
Sud u tom slučaju primenjuje član 16. ZKP, koji predviđa da se nezakoniti dokazi isključuju iz postupka i ne mogu biti osnov za donošenje odluke.
LISTING TELEFONSKIH POZIVA KAO DOKAZ U KRIVIČNOM POSTUPKU
Listing poziva, lokacije baznih stanica i drugi podaci o elektronskoj komunikaciji mogu se pribaviti na osnovu:
- Zahteva tužilaštva, koji operateri dostavljaju u skladu sa Zakonom o elektronskim komunikacijama,
- Ili kao rezultat posebne dokazne radnje uz sudsku naredbu (kada se radi o širem nadzoru komunikacije).
Ovakvi dokazi se često koriste za utvrđivanje kretanja, komunikacije između osumnjičenih, prisustva na licu mesta itd.
PRAVO NA PRIVATNOST
Ustav Republike Srbije (član 41) i Evropska konvencija o ljudskim pravima (član 8) garantuju pravo na poštovanje privatnosti komunikacije. Sud, prilikom ocene zakonitosti dokaza, uvek mora da napravi ravnotežu između zaštite prava i interesa krivičnog gonjenja.
Ukoliko je telefonski dokaz pribavljen nezakonito, ili se radi o ozbiljnoj povredi prava, sud će ga Izuzeti iz spisa predmeta.
ZAKLJUČAK
Telefonski razgovori mogu predstavljati dokaz u krivičnom postupku, ali samo ako su pribavljeni u skladu sa zakonom. Ključna je razlika da li je reč o zakonskom prisluškivanju, snimanju od strane učesnika razgovora ili nezakonitom prisluškivanju.
Sud ocenjuje svaki dokaz pojedinačno, uz primenu načela pravičnosti, zakonitosti i poštovanja ljudskih prava.
Ukoliko imate sumnju da je telefonski dokaz pribavljen nezakonito ili želite stručnu procenu zakonitosti dokaza u konkretnom slučaju, kontaktirajte Advokatsku kancelariju Sekulić radi detaljne analize i pravne zaštite.
