Do tzv. faktičke eksproprijacije dolazi na taj način što nadležni organ jedinice lokalne samouprave (opštine, grada) prosto oduzme privatnu imovinu nekog građanina u cilju izgradnje objekata od javnog interesa, na primer puta ili ulice. Pre započinjanja bilo kakvih radova, nadležni organ je dužan da sprovede postupak eksproprijacije, te da privatnom vlasniku za oduzetu imovinu isplati naknadu koja ne može biti niža od tržišne vrednosti oduzete imovine. Međutim, ponekad se dešava da ovaj postupak izostane i tada je povređeno jedno od osnovnih ljudskih prava koje garantuje i sam Ustav Republike Srbije, a to je pravo na imovinu.
Kroz institut faktičke eksproprijacije štite se vlasnici ili korisnici zamljišta u odnosu na gradove, opštine i druge državne organe koji sami ili preko trećih lica organizuju izgradnju javnih i drugih dobara na zemljištu koje nije formalno eksproprisano.
Do ove pojave uglavnom dolazi u ruralnim nerazvijenim područjima, kao i u prigradskim naseljima oko većih gradova.
Na koji način oštećeni građanin može da zaštiti svoja prava?
U ovakvim slučajevima uglavnom nije moguće vraćanje oduzete imovine iz razloga što je organ vlasti ne samo već izgradio površinu javne namene, put ili ulicu, već je istu opremio i kompletnom infrastrukturom (asfaltom, banderama za električnu energiju, dovodima gasa, telekomunikacija, kanalizacijom…). Imajući to u vidu, oštećeni vlasnik svoje povređeno pravo može da zaštiti u postupku pred sudom, podnošenjem tužbe radi isplate novčane naknade za oduzetu (eksproprisanu) imovinu.
Da bi oštećeno lice uspelo u sudskom postupku neophodno je pre svega dokazati da su put ili ulica koje je izgradio državni organ prošli baš preko njegove parcele. Takođe, potrebno je da oštećeno lice poseduje dokaz na koji način je ono steklo parcelu koja mu je kasnije oduzeta, a najčešće su u pitanju ugovor o kupoprodaji, ugovor o poklonu, rešenje o nasleđivanju itd.
Kada je u pitanju visina novčane naknade koja pripada oštećenom vlasniku ona zavisi od nekoliko faktora. Najvažniji su lokacija, zatim vrednost-cena privatne parcele koja je oduzeta, kao i procenat u kom su izgrađeni put ili ulica zauzeli privatnu parcelu. Odgovore na sva ova pitanja u postupku pred sudom daje veštak građevinske struke. Veštak cenu parcele određuje upoređujući cene već prodatih i parcela oglašenih za prodaju na istom ili sličnom području. Konačno, vlasniku novčana naknada pripada u srazmeri sa procentom u kom je njegova parcela protivpravno oduzeta.
Sam institut eksproprijacije je regulisan posebnim zakonom – Zakonom o eksproprijaciji koji je donet još 1995. godine, te na ovom mestu ukazujemo na nekoliko njegovih značajnih odredbi:
Članom 1. ovog Zakona propisano je da se nepokretnosti mogu eksproprisati ili se svojina na njima može uskratiti samo u javnom interesu utvrđenom na osnovu zakona, uz naknadu koja ne može biti niža od tržišne.
Članom 11. predviđeno je da se naknada za eksproprisanu nepokretnost određuje u novcu, ukoliko zakonom drugačije nije određeno.
Članom 41. stav 2. predviđeno je da se visina naknade u novcu za eksproprisanu nepokretnost određuje po tržišnoj ceni, prema okolnostima u momentu zaključenja sporazuma o visini naknade, a ako sporazum nije postignut, prema okolnostima u momentu donošenja prvostepene odluke o naknadi.
Članom 42. stav 1. predviđeno je da se naknada za eksproprisano poljoprivredno zemljište i građevinsko zemljište određuje u novcu prema tržišnoj ceni takvog zemljišta, ako zakonom nije drugačije propisano.
Na samom kraju ističemo da je dosadašnja, kao i trenutna praksa naših najviših sudova takva da građanima u ovakvim sudskim sporovima priznaju pravo na novčanu naknadu za oduzetu, tj. eksproprisanu imovinu.
