Ovaj institut krivičnog prava koji propisuje član 91. i član 92. Krivičnog zakonika Republike Srbije ne predstavlja krivičnu sankciju, već MERU-sui generis. Ovaj pravni institut je po stupanju na snagu KZ SFRJ iz 1977. godine tretiran kao mera bezbednosna, odnosno krivična sankcija.
U današnjim važećim pozitivnim normama Krivičnog zakonika, možemo reći da je reč o specifičnoj krivičnopravnoj meri, koja je istovremeno i imovinskopravnog karaktera i koja za cilj ima uspostavljanje pređašnjeg stanja, odnosno stanja kakvo je bilo pre izvršenja krivičnog dela.
Član 91. Krivičnog zakonika propisuje „NIKO NE MOŽE ZADRŽATI IMOVINSKU KORIST PRIBAVLJENU KRIVIČNIM DELOM“ . Iz citiranog člana proizlazi i to da je oduzimanje imovinske koristi pribavljene krivičnim delom obavezno.
USLOVI
Da bi se ovaj specifični pravni institut mogao primeniti, članom 92. Krivičnog zakonika su propisani uslovi za primenu istog:
Od učinioca će se oduzeti novac, predmeti od vrednosti i svaka druga imovinska korist koji su pribavljeni krivičnim delom, a ako oduzimanje nije moguće učinilac će se obavezati da preda u zamenu drugu imovinsku korist koja odgovara vrednosti imovine pribavljene izvršenjem krivičnog dela ili proistekle iz krivičnog dela ili plati novčani iznos koji odgovara pribavljenoj imovinskoj koristi.
Imovinska korist pribavljena krivičnim delom oduzeće se i od pravnog ili fizičkog lica na koja je prenesena bez naknade ili uz naknadu koja očigledno ne odgovara stvarnoj vrednosti.
Ako je krivičnim delom pribavljena imovinska korist za drugog ta korist će se oduzeti.
Moramo napomenuti da je u praksi najznačajni problem koji se javlja prilikom primene ovog krivičnopravnog instituta zapravo utvrđivanje visine protivpravne pribavljene koristi. U sudskoj praksi i u teoriji preovlađuje umereno rešenje koje polazi od toga da učiniocu krivičnog dela prilikom utvrđivanja visine imovinske koristi treba priznati određene troškove koje je imao u vezi sa vršenjem krivičnog dela.
Napominjemo da će se imovinska korist pribavljena krivičnim delom oduzeti od lica na koja je prenesena bez naknade ili uz naknadu koja ne odgovara stvarnoj vrednosti.
Pored navedenog primera, odnosno od prenošenja stečene imovinske koristi na drugog, treba razlikovati sticanje imovinske koristi za drugog. I u ovom slučaju imovinska korist će se bezuslovno oduzeti, kao i u slučaju kada je učinilac stekao imovinsku korist za sebe.
Osim Krivičnog zakonika, a u odnosu na određena krivična dela (krivična dela iz oblasti organizovanog kriminaliteta) poseban zakon Zakon o oduzimanju imovine proistekle iz krivičnog dela dozvoljava znatno šire mogućnosti za oduzimanje imovine za koju nije potrebno da je utvrđeno da je pribavljena krivičnim delom.
https://www.paragraf.rs/propisi/zakon_o_oduzimanju_imovine_proistekle_iz_krivicnog_dela.html
Ukoliko imate pitanja povodom primene i tumačenja ovog pravnog instituta, odnosno ukoliko imate situaciju čija se suština ogleda u gorenavedenom pravnom institutu, budite slobodni da nas kontaktirate na broj telefona +381604741322.
