Pokretanje postupka i nadležnost za sprovođenje
Ostavinski postupak ili postupak za raspravljanje zaostavštine se pokreće u trenutku kada nadležni sud sazna da je neko lice preminulo ili da je proglašeno za umrlo. Nadležan je sud prema mestu gde je pokojni imao poslednje prebivalište u momentu smrti. Izuzetno, može biti nadležan i sud prema mestu gde se nalazi pretežni deo imovine ostavioca. Sam postupak bi sud trebao da pokrene po službenoj dužnosti kada na bilo koji način sazna za smrt nekog lica. U praksi, to se obično dešava kada matičar, koji je upisao činjenicu smrti u matičnu knjigu umrlih, dostavi sudu izvod iz pomenute matične knjige. Međutim, često se dešava da iza nekog lica koje je preminulo i pre više godina, nikada nije sproveden ostavinski postupak. U tom slučaju postupak se pokreće podnošenjem sudu zahteva za pokretanje ostavinskog postupka.
Takođe, važno je napomenuti da sud samo donosi rešenje o pokretanju ostavinskog postupka, ali da sam postupak poverava na sprovođenje javnom beležniku, nadležnom takođe prema poslednjem prebivalištu ostavioca. Samo u izuzetnim slučajevima vezanim za element inostranosti, sud zadržava pravo da sam sprovede ostavinski postupak.
Sam ostavinski postupak se svodi na pozivanje poznatih naslednika da daju nasledničke izjave, na utvrđivanje: zaostavštine ostavioca (pokretne i nepokretne imovine), eventualnih dugova ostavioca, da li je ostavilac ostavio testament iza sebe, da li je zaključio ugovor o doživotnom izdržavanju ili ugovor o ustupanju i raspodeli imovine za života i sl., te na utvrđivanje naslednih udela svakog od naslednika.
Vezano za sam ostavinski postupak, treba još istaći da će se on sprovoditi u svakom slučaju ukoliko je iza ostavioca ostala nepokretna imovina. Međutim, ukoliko je u pitanju samo pokretna imovina, postupak će se sprovesti isključivo ako to naslednici budu zahtevali, u suprotnom ostavinski postupak se obustavlja. Konačno, a što je i logično, postupak će se obustaviti i u slučaju da se utvrdi da pokojni nije posedovao nikakvu imovinu.
NASLEĐIVANJE
U našem pravnom sistemu postoje dva osnovna oblika nasleđivanja, a to su testamentalno i zakonsko nasleđivanje.
Testamentalno nasleđivanje, kako se iz samog naziva može lako zaključiti, vezano je i postoji u slučaju kada je ostavilac iza sebe ostavio punovažan testament. Na taj način se odstupa od zakonskog nasleđivanja, koje se inače smatra redovnim oblikom nasleđivanja. Drugim rečima, putem testamenta, ostavilac može da raspolaže svojom imovinom po sopstvenom nahođenju, odnosno bez obzira na to kako bi njegova imovina bila raspodeljena kada bi se primenjivao zakonski oblik nasleđivanja.
Međutim, prilikom sačinjavanja testamenta, ostavilac bi trebao da vodi računa o pravu na nužni nasledni deo koji pripada određenim kategorijama zakonskih naslednika.
Prema našem pozitivnom pravu, nužni naslednici su ostaviočevi: potomci, usvojenici i njihovi potomci, bračni drug, roditelji, usvojilac, braća i sestre, dedovi i babe i ostali preci.
Pri tome, usvojilac iz nepotpunog usvojenja, ostaviočeva braća i sestre, njegovi dedovi i babe i njegovi ostali preci, nužni su naslednici samo ako su trajno nesposobni za privređivanje, a nemaju nužnih sredstava za život.
Nužni naslednik može biti samo onaj ko je po zakonskom redu nasleđivanja pozvan na nasleđe.
Kada je u pitanju zakonsko nasleđivanje, prema našem važećem Zakonu o nasleđivanju, postoji ukupno 5 naslednih redova, i to:
- Prvi nasledni red čine ostaviočevi potomci i njegov bračni drug.
(ostaviočeva deca i bračni drug nasleđuju na jednake delove) - Drugi nasledni red čine ostaviočev bračni drug i ostaviočevi roditelji i njihovo potomstvo.
(ostaviočev bračni drug nasleđuje polovinu zaostavštine, a drugu polovinu na jednake delove nasleđuju ostaviočevi roditelji) - Treći nasledni red čine ostaviočevi dedovi i babe i njihovo potomstvo.
(ostaviočevi deda i baba sa očeve strane (očeva loza) nasleđuju polovinu zaostavštine, a drugu polovinu nasleđuju deda i baba s majčine strane (majčina loza)) - Četvrti nasledni red čine ostaviočevi pradedovi i prababe.
(ostaviočevi pradedovi i prababe sa očeve strane nasleđuju na jednake delove polovinu zaostavštine, a drugu polovinu na jednake delove nasleđuju ostaviočevi pradedovi i prababe s majčine strane)
(posle ostaviočevih pradedova i prababa, zaostavštinu nasleđuju njegovi dalji preci, redom, shodno pravilima pod kojima nasleđuju njegovi pradedovi i prababe) - Peti nasledni red formalno predstavlja Republika Srbija.
Republika Srbija nasleđuje ako ostavilac nema drugih zakonskih naslednika.
Republika Srbija ne može se odreći nasleđa.
Zaostavština koju Republika Srbija nasledi postaje državna imovina.
Nasledno-pravni zahtevi posle pravnosnažnosti rešenja o nasleđivanju
I
Ako se po pravnosnažnosti rešenja o nasleđivanju ili rešenja o legatu pronađe imovina, za koju se u vreme donošenja rešenja nije znalo da pripada zaostavštini, sud neće ponovo raspravljati zaostavštinu već će ovu imovinu novim rešenjem raspodeliti na osnovu ranije donesenog rešenja o nasleđivanju.
Ako ranije nije raspravljena zaostavština, sud će raspraviti zaostavštinu samo ako se pronađena imovina sastoji iz nepokretnosti.
Ako se pronađena imovina sastoji iz pokretne imovine, sud će raspraviti zaostavštinu samo na zahtev zainteresovanih lica.
II
Ako se po pravnosnažnosti rešenja o nasleđivanju ili rešenja o legatu pronađe testament sud će ga proglasiti i dostaviti ostavinskom sudu, a zadržaće njegov prepis.
Ostavinski sud neće ponovo raspravljati zaostavštinu već će obavestiti zainteresovana lica o proglašenju testamenta i upozoriti ih da mogu svoja prava na osnovu testamenta ostvariti u parničnom postupku.
III
Ako po pravnosnažnosti rešenja o nasleđivanju ili rešenja o legatu neko lice koje nije učestvovalo u postupku za raspravljanje zaostavštine polaže pravo na zaostavštinu kao naslednik, ostavinski sud neće ponovo raspravljati zaostavštinu, već će to lice uputiti da svoje pravo može da ostvari u parničnom postupku.
Ako se koji od naslednika ranije odrekao nasleđa, pa se pronađe imovina za koju se u vreme donošenja rešenja nije znalo da pripada zaostavštini, sud će ga pozvati radi davanja nasledničke izjave i ako izjavi da se prima nasleđa na toj imovini, sud će postupiti na način određen u stavu 1 ovog člana.
