Podaci iz kaznene evidencije
Jedno od čestih pitanja koje nam upućuju klijenti se upravo odnosi na kaznenu evidenciju, odnosno da li je negde upisano da je lice ranije osuđivano ili nije.
Kada je neko lice pravnosnažno osuđeno, takvi podaci (o osuđivanosti) unose se u takozvanu kaznenu evidenciju.
Kaznena evidencija sadrži: lične podatke o učiniocu krivičnog dela, o krivičnom delu za koje je osuđen, podatke o kazni, uslovnoj osudi, sudskoj opomeni, oslobođenju od kazne i oproštenoj kazni, kao i podatke o pravnim posledicama osude. U kaznenu evidenciju se unose i kasnije izmene podataka sadržanih u kaznenoj evidenciji, podaci o izdržavanju kazne, kao i poništenje evidencije o pogrešnoj osudi.
Za vođenje kaznene evidencije nadležno je Ministarstvo unutrašnjih poslova Republike Srbije, odnosno opština na čijoj teritoriji je lice rođeno.
Upis podataka u kaznenu evidenciju vrši se na osnovu podataka iz pravnosnažnih sudskih odluka svih sudova (osnovnih i viših) sa teritorije Republike Srbije. Sud, odnosno drugi nadležni organ, dužan je da podatke koji se upisuju u kaznenu evidenciju dostavi nadležnom organu MUP-u u roku od petnaest dana od dana kad je nastala činjenica koju treba upisati, odnosno od dana kad je o postojanju takve činjenice obavešten.
NAPOMENA:
Kaznena evidencija i akti na osnovu kojih se vrši upis podataka u kaznenu evidenciju predstavljaju službenu tajnu. Stoga, podaci iz kaznene evidencije mogu se davati samo pod uslovima propisanim zakonom, a na osnovu posebnog zahteva.
PODNOŠENJE ZAHTEVA
Zahtevi za dostavljanje podataka iz kaznene evidencije se podnose radi ostvarivanja različitih prava građana kako u Republici Srbiji tako i u inostranstvu. Najčešći razlog za podnošenje ovog zahteva je zaposlenje, budući da je uverenje o ranijoj (ne)osuđivanosti jedan od osnovnih podataka koji se mora pružiti na uvid poslodavcu.
Zahtev za izdavanje uverenja o (ne)kažnjavanju može da se podnese lično nadležnoj policijskoj upravi prema mestu rođenja ili policijskoj stanici prema opštini u kojoj je lice prijavljeno.
Ukoliko neko živi ili trenutno boravi u inostranstvu, a potrebno mu je uvrenje o (ne)osuđivanosti, zahtev se podnosi zvaničnim državnim organima Republike Srbije – nadležnom diplomatsko-konzularnom predstavništvu RS u zemlji u kojoj se trenutno to lice nalazi, a koje preko Ministarstva spoljnih poslova RS, prosleđuje zahtev nadležnoj upravi MUP-a Republike Srbije.
Nadalje, lice koje nije u mogućnosti da lično podnese zahtev i preuzme uverenje, to u njegovo ime može učiniti i lice koje ima potpisanu i overenu saglasnost od strane notara (tzv. specijalno punomoćje).
Najčešće se dešava da lica overe specijalna punomoćja advokatu, te advokat u njihovo ime i za njihov račun podnosi zahtev i preuzima uverenje.
KO SU OVLAŠĆENE KATEGORIJE LICA I ORGANA KOJI MOGU TRAŽITI PODATKE IZ KAZNENE EVIDENCIJE?
Podatke iz kaznene evidencije mogu tražiti:
– organi koji učestvuju u krivičnom postupku i to: sud, javni tužilac i policija, ali pod uslovom da je zahtev podnet u vezi sa krivičnim postupkom koji se vodi protiv lica za koje se navedeni podaci zahtevaju;
– organ za izvršenje krivičnih sankcija i organ koji učestvuje u postupku davanja amnestije, pomilovanja, rehabilitacije ili odlučivanja o prestanku pravnih posledica osude;
– organi starateljstva, kad je to potrebno za vršenje poslova iz njihove nadležnosti;
– državni organi, preduzeća, druge organizacije ili preduzetnik, ako još traju pravne posledice osude ili mere bezbednosti i ako za to postoji opravdani interes zasnovan na zakonu, uz uslov da je podnesen obrazložen zahtev.
Podaci o brisanoj osudi ne mogu se nikom dati.
