ZADRŽAVANJE LICA
Posle hapšenja ili tokom informativnog razgovora, policija može da donese odluku kojom će određeno lice da zadrži, ako postoji osnovana sumnja da je to lice počinilo krivično delo, uz procenu da im je potrebno vreme da prikupe dokaze za dalje vođenje postupka.
To može da bude u policijskoj stanici — u posebnoj prostoriji koja je za to namenjena i može da traje najduže 48 sati. Zadržavanje se određuje ako postoji opasnost da će lice pobeći, sakriti dokaze, zastrašiti svedoke ili ponoviti krivično delo.
Zadržavanje osumnjičenog propisano je odredbama člana 294. Zakonika o krivičnom postupku, a koji član propisuje:
Lice uhapšeno u skladu sa članom 291. stav 1. i članom 292. stav 1. ovog zakonika, kao i osumnjičenog iz člana 289. st. 1. i 2. ovog zakonika, javni tužilac može izuzetno zadržati radi saslušanja najduže 48 časova od časa hapšenja, odnosno odazivanja na poziv.
O zadržavanju, javni tužilac ili po njegovom odobrenju policija, odmah, a najkasnije u roku od dva časa od kada je osumnjičenom saopšteno da je zadržan, donosi i uručuje osumnjičenom rešenje o zadržavanju. U rešenju moraju biti navedeni delo za koje se osumnjičeni tereti, osnovi sumnje, dan i čas lišenja slobode ili odazivanja pozivu, kao i vreme početka zadržavanja.
PRAVO ŽALBE NA REŠENJE O ZADRŽAVANJU
Protiv rešenja o zadržavanju osumnjičeni i njegov branilac imaju pravo žalbe u roku od šest časova od dostavljanja rešenja. O žalbi odlučuje sudija za prethodni postupak u roku od četiri časa od prijema žalbe. Žalba ne zadržava izvršenje rešenja.
PRAVO NA BRANIOCA – ADVOKATA
Jedno od osnovnih prava zadržanih lica je i da mora imati branioca čim organ postupka iz stava 2. ovog člana donese rešenje o zadržavanju. Ako osumnjičeni sam, u roku od četiri časa ne obezbedi branioca, javni tužilac će mu ga obezbediti po službenoj dužnosti, po redosledu sa spiska advokata koji dostavlja nadležna advokatska komora.
U kratkom vremenskom roku po dovođenju u policijsku stanicu, policijski službenik dužan je da omogući da blisko lice i branilac budu obavešteni o hapšenju. Zakon je za određene situacije propisao obaveznu odbranu, što znači da je branilac obavezan u tom postupku. Jedna od tih situacija je upravo zadržavanje do 48 sati, što znači da ukoliko zadržano lice ne želi ili nije u prilici da angažuje svog advokata, u policijsku stanicu biće pozvan branilac po službenoj dužnosti sa spiska prijavljenih advokata, koji će primiti Rešenje o zadržavanju i po potrebi uložiti žalbu. Pravo na poverljiv razgovor sa braniocem pre prvog saslušanja podrazumeva da licu bude omogućeno da u tajnosti razgovara sa svojim braniocem o razlozima hapšenja. Branilac je tu i ukoliko neko od pomenutih ili drugih prava uhapšeni ne uspe da ostvari tokom zadržavanja u policijskoj stanici.
U ovom slučaju okrivljeni mora imati branioca od momenta lišenja slobode pa do puštanja na slobodu.
Ovo pravo je propisano članom 74. Zakonika o krivičnom postupku, koji u stavu 1. tačka 3. propisuje:
Okrivljeni mora imati branioca ako je zadržan ili mu je zabranjeno da napušta stan ili je pritvoren – od lišenja slobode, pa do pravnosnažnosti rešenja o ukidanju mere.
NAPOMENA: Najvišim pravnim aktom, Ustavom Republike Srbije, garantovano je da niko ne može biti lišen slobode na osnovu proizvoljnog, nezakonitog ili neopravdanog razloga, Zakoni koji bliže određuju ovo pitanje su: Zakonik o krivičnom postupku, Krivični zakonik, Porodični zakon, kao i Zakon o maloletnim učiniocima krivičnih dela i krivičnopravnoj zaštiti maloletnih lica.
