Šta sve treba da znate pre potpisivanja sporazuma o prestanku radnog odnosa
Sporazum o prestanku radnog odnosa definisan je članom 177. Zakona o radu (“Sl. glasnik RS”, br. 24/2005, 61/2005, 54/2009, 32/2013, 75/2014, 13/2017 – odluka US, 113/2017 i 95/2018 – autentično tumačenje) (u daljem tekstu: Zakon) i predstavlja jedan od mogućih načina prestanka radnog odnosa prema našem zakonodavstvu.
Ono što je bitno napomenuti, jeste da je kod ovog načina prestanka radnog odnosa potrebna volja ugovornih strana. To dalje znači, da bi došlo do zaključenja sporazuma o prestanku radnog odnosa, sa tim moraju da se saglase i zaposleni i poslodavac. Ukoliko bilo koja strana odbije da potpiše sporazum, ne može doći do prestanka radnog odnosa po ovom osnovu.
Ono što je takođe bitno napomenuti jeste da kod ove vrste prestanka radnog odnosa Zakon ne propisuje dužinu trajanja otkaznog roka, što opet ukazuje na to da se i on ugovara shodno potrebama ugovornih strana, odnosno, na osnovu međusobnog dogovora poslodavca i zaposlenog.
Pored sporazuma, Poslodavac je u obavezi i da zaposlenom pre potpisivanja sporazuma dostavi obaveštenje o posledicama do kojih dolazi u ostvarivanju prava za slučaj nezaposlenosti. Ovaj dokument je obavezan i mora biti naveden ili u samom sporazumu ili dostavljen zaposlenom kao prilog sporazuma.
Koje su posledice potpisivanja sporazuma o prestanku radnog odnosa po zaposlenog?
Osim prestanka radnog odnosa, potpisivanjem sporazuma o prestanku radnog odnosa zaposleni gubi pravo na novčanu naknadu za slučaj nezaposlenosti koju, shodno uslovima koji su propisani Zakonom o doprinosima za obavezno socijalno osiguranje, isplaćuje Nacionalna služba za zapošljavanje.
Ova posledica nastupa za sve zaposlene koji na ovaj način (sporazumno) prekinu radni odnos, nezavisno od broja godina provedenih u radnom odnosu kod tog poslodavca.
Sadržina sporazuma o prestanku radnog odnosa
Što se tiče sadržine sporazuma o prestanku radnog odnosa Zakon ne propisuje obavezne elemente koje sporazum mora da sadrži.
Ono što je svakako preporuka, jeste da u sporazumu bude jasno definisan datum zaključenja sporazuma i datum prestanka radnog odnosa zaposlenog, konstatacija da li je zaposleni iskoristio svoj godišnji odmor u celosti ili ne, međusobne naknade (ukoliko ih ima) itd. Pored navedenog, poslodavac i zaposleni naravno mogu ugovoriti sve ono što smatraju da je bitno da bude definisano sporazumom.
Da li poslodavac ima obavezu da isplati otpremninu zaposlenom prilikom zaključenja sporazuma o prestanku radnog odnosa?
Poslodavac nema obavezu isplate otpremnine zaposlenom u ovom slučaju. Naime, Zakon ne propisuje nigde eksplicitno obavezu isplate otpremnine zaposlenom prilikom zaključenja sporazuma o prestanku radnog odnosa. Ipak, poslodavac može, ukoliko to želi, da isplati ovu naknadu zaposlenom u vidu stimulativne otpremnine, ali će biti u obavezi da na taj iznos plati pripadajuće poreze i doprinose.
Zaključak
Imajući u vidu da je u pitanju specifičan način prestanka radnog odnosa koji ostavlja prostor za dosta pregovora kako na strani zaposlenog, tako i na strani poslodavca, kao i da njegovo potpisianje ostavlja posledice po zaposlenog i nakon prestanka radnog odnosa (npr. gubitak prava na novčanu naknadu), preporuka je svakako da se pre bilo kakvog potpisivanja konsultujete sa iskusnim advokatom, a mi Vam u okviru Advokatske kancelarije Sekulić, od strane našeg stručnog tima advokata, možemo pružiti odgovarajuće pravne usluge i možete nas kontaktirati na broj telefona +381604741322
