Uslovni otpust u Srbiji predstavlja pravni mehanizam kojim se omogudava osuđeniku da bude pušten na slobodu pre isteka kazne zatvora na koju je osuđen.
Kako je zatvorska kazna najstroža sankcija u sistemu kažnjavanja, institut uslovnog otpusta je utoliko značajniji jer omogudava brži povratak osuđenih lica na slobodu i dalji nastavak sa svakodnevnim životom van zatvora.
U ovom tekstu, istražujemo sve aspekte uslovnog otpusta u Srbiji, kako bismo vam pružili kompletnu sliku o ovom značajnom pravnom instrumentu. Važno je da budete informisani o vašim pravima u kaznenom sistemu i da dobijete podršku na putu ka uspešnoj reintegraciji u društvo.
KAKO FUNKCIONIŠE USLOVNI OTPUST?
Suština uslovnog otpusta leži u tome što se deo izrečene kazne zatvora ne izvršava odmah, ved se ostavlja mogudnost osuđeniku da završetak kazne izbegne ukoliko ispoštuje sve postavljene uslove za uslovni otpust.
Kada osuđenik dobije uslovni otpust, ukoliko prekrši neki od uslova ili počini novo krivično delo tokom tog perioda, dolazi do opoziva uslovnog otpusta. To znači da de morati da izdrži preostali deo kazne u zatvoru.
S druge strane, ukoliko osuđenik ispuni sve postavljene uslove i pokaže dobru volju i spremnost da se rehabilituje, izostaju dalje pravne posledice i on ostaje na slobodi.
Cilj uslovnog otpusta je da doprinese resocijalizaciji osuđenika i da se na najbolji način iskoriste kapaciteti zatvora. Ovo je podsticaj osuđenim licima da koriguju svoje ponašanje nakon izlaska na slobodu.
Pravni sistem Srbije u praksi prepoznaje značaj ovog kaznenog instituta. Prema podacima OEBS-a u istraživanju sprovedenom za period 2011-2015. godine, na reprezentativnom uzorku osuđenika, postupak po molbi za uslovni otpust je pozitivno okončan za 86,3% osuđenika. Istovremeno, rešenje o odbijanju molbe za uslovni otpust donešeno za 13,7% podnosilaca molbe. Za ova lica je u žalbenom postupku u 65,7% slučajeva žalba usvojena te ipak odobren uslovni otpust dok je u 34,3% slučajeva žalba odbijena.
Izneseni podaci govore u prilog činjenici da je uslovni otpust veoma korišden instrument u sistemu kažnjavanja, za koga su osuđenici po pravilu zainteresovani a pravosuđe koristi njegove prednosti za sistem.
KOJI SU USLOVI ZA IZRICANJE USLOVNOG OTPUSTA?
Krivični zakonik u članu 46 precizno predviđa u kojim slučajevima je mogude odobriti uslovni otpust:
“Osuđenog koji je izdržao dve tredine kazne zatvora sud de uslovno otpustiti sa izdržavanja kazne, ako se u toku izdržavanja kazne tako popravio da se može sa osnovom očekivati da de se na slobodi dobro vladati, a naročito da do isteka vremena za koje je izrečena kazna ne učini novo krivično delo. Pri oceni da li de se osuđeni uslovno otpustiti uzede se u obzir njegovo vladanje za vreme izdržavanja kazne, izvršavanje radnih obaveza, s obzirom na njegovu radnu sposobnost,
kao i druge okolnosti koje ukazuju da osuđeni dok traje uslovni otpust nede izvršiti novo krivično delo. Ne može se uslovno otpustiti osuđeni koji je tokom izdržavanja kazne dva puta kažnjavan za teže disciplinske prestupe i kome su oduzete dodeljene pogodnosti.”
“Ukoliko ispunjava uslove iz stava 1. ovog člana, sud može uslovno otpustiti osuđenog: – koji je osuđen na kaznu doživotnog zatvora, ako je izdržao dvadeset sedam godina;
– koji je osuđen za krivična dela protiv čovečnosti i drugih dobara zaštidenih međunarodnim pravom (čl. 370. do 393a), krivična dela protiv polne slobode (čl. 178. do 185b), krivično delo nasilje u porodici (član 194. st. 2. do 4), krivično delo neovlašdena proizvodnja i stavljanje u promet opojnih droga (član 246. stav 5), krivična dela protiv ustavnog uređenja i bezbednosti Republike Srbije (čl. 305. do 321), krivično delo primanje mita (član 367) i krivično delo davanje mita (član 368);
– koji je osuđen od strane posebnih odeljenja nadležnih sudova, u postupcima vođenim u skladu sa nadležnošdu određenom zakonom koji uređuje organizaciju i nadležnost državnih organa u suzbijanju organizovanog kriminala, korupcije i terorizma;
– koji je više od tri puta pravnosnažno osuđen na kaznu zatvora, a nije izvršeno brisanje ili ne postoje uslovi za brisanje neke od osuda.”
KO NE MOŽE BITI USLOVNO OTPUŠTEN?
Krivični zakonik, ipak, određuje izuzetke od mogudnosti odobrenja uslovnog otpusta. Za određena najteža krivična dela nije mogude kaznu zatvora zameniti uslovnim otpustom. U pitanju su dela teško ubistvo (član 114. stav 1. tačka 9), silovanje (član 178. stav 4), obljuba nad nemodnim licem (179. stav 3), obljuba sa detetom (član 180. stav 3) i obljuba zloupotrebom položaja (član 181. stav 5).
Pravni sistem smatra da uslovni otpust ne bi postigao svoj cilj kod učinilaca ovih krivičnih dela te je za iste zabranjen.
OPOZIV USLOVNOG OTPUSTA
Kada osuđeniku bude odobren uslovni otpust, to ne znači nužno i trajno oslobođenje od izrečene zatvorske kazne. Tokom probacionog perioda, osuđenik je dužan da se pridržava postavljenih uslova. Ukoliko osuđenik prekrši neki od njih ili učini novo krivično delo tokom trajanja uslovnog otpusta, dolazi do opoziva. To znači da de se preostali deo kazne koji nije bio izvršen prilikom odobrenja uslovnog otpusta, ipak morati izdržati u zatvoru.
Opoziv uslovnog otpusta je odluka koju donosi nadležni sud, a ima za cilj sankcionisanje osuđenika za nepoštovanje postavljenih uslova i zloupotrebu ovog instituta.
Član 47 Krivičnog zakonika o tome predviđa sledede:
(1) Sud de opozvati uslovni otpust ako osuđeni, dok je na uslovnom otpustu, učini jedno ili više krivičnih dela za koja je izrečena kazna zatvora preko jedne godine.
(2) Sud može opozvati uslovni otpust, ako uslovno otpušteni učini jedno ili više krivičnih dela za koja je izrečena kazna zatvora do jedne godine, odnosno ne ispuni neku od obaveza koje mu je sud odredio u skladu sa članom 46. stav 3. ovog zakonika. Pri oceni da li de opozvati uslovni otpust sud de naročito uzeti u obzir srodnost učinjenih krivičnih dela, pobude iz kojih su učinjena i druge okolnosti koje ukazuju na opravdanost opozivanja uslovnog otpusta.
(3) Odredbe st. 1. i 2. ovog člana primenjivade se i kad se uslovno otpuštenom sudi za krivično delo koje je učinio pre nego što je uslovno otpušten.
(4) Kad sud opozove uslovni otpust izredi de kaznu primenom odredaba čl. 60. i 62. stav 2. ovog zakonika, uzimajudi ranije izrečenu kaznu kao ved utvrđenu. Deo kazne koji je osuđeni izdržao po ranijoj osudi uračunava se u novu kaznu, a vreme provedeno na uslovnom otpustu ne uračunava se.
(5) Ako uslovno otpušteni bude osuđen na kaznu zatvora do jedne godine, a sud ne opozove uslovni otpust, produžava se uslovni otpust za vreme koje je osuđeni proveo na izdržavanju te kazne zatvora.
(6) U slučaju iz st. 1. do 3. ovog člana uslovni otpust se može opozvati najkasnije u roku od dve godine od dana kad je uslovni otpust istekao.
(7) Osuđenom na kaznu doživotnog zatvora uslovni otpust traje petnaest godina od dana kada je uslovno otpušten.
Želimo da znate da je advokatska kancelarija Sekulid vaš pouzdan pravni partner, posveden pružanju stručne podrške u vezi sa pitanjem uslovnog otpusta. Naš tim iskusnih advokata poseduje razumevanje pravnog sistema i koristi sve prednosti koje on pruža. Možete biti uvereni da demo obezbedili najbolju mogudu zaštitu vaših interesa.
