Razvod braka postaje sve češća tema kako u svetu, tako i u Republici Srbiji. Prema podacima Republičkog zavoda za statistiku, u 2022. godini zaključeno je 32.821 brakova. Istovremeno je došlo do razvoda čak 9.813 brakova, što predstavlja povećanje od 0,2% u odnosu na prethodnu godinu. Ovaj alarmantni trend razvoda nameće potrebu da se detaljno sagledaju norme koje regulišu oblast porodičnog prava u Srbiji. Tim povodom smo za vas prikupili sve važne informacije o razvodu braka kako bismo vam pružili sveobuhvatan uvid u postupak i pripremili vas za eventualne izazove ukoliko se odlučite na ovaj životni korak. Razvod braka je složen i emotivno zahtevan proces a upoznavanje sa zakonskim okvirom i postupkom može vam značajno olakšati tranziciju ka novom poglavlju u vašem životu.
NAČINI PRESTANKA BRAKA
Član 30 Porodičnog zakona određuje da “Brak prestaje smrću supružnika, poništenjem i razvodom”.
Smrću jednog ili oba supružnika brak prestaje po prirodi stvari s obzirom da izostaju subjekti ovog pravnog odnosa.
Brak prestaje poništenjem ako je ništav ili rušljiv.
- Ništavost braka postoji u slučajevima različitosti polova, ako izjave volje supružnika pri zaključenju braka nisu bile potvrdne ili ako brak nije sklopljen pred matičarem, po zakonom predviđenoj proceduri. Brak je ništav i ako nije sklopljen radi ostvarivanja zajednice života supružnika ili ako je sklopljen za vreme trajanja već postojećeg braka jednog od supružnika (u kojem slučaju je u pitanju i krivično delo dvobračnosti). Takođe, ako ga je sklopilo lice nesposobno za rasuđivanje, brak je ništav, kao i ako su ga međusobno sklopili krvni, adoptivni ili tazbinski srodnici između kojih nije dozvoljeno sklapanje braka ili ukoliko su supružnici u odnosu staratelj-štićenik.
- Rušljivost braka postoji ako ga je sklopilo lice koje je u tom trenutku maloletno a nema neophodnu dozvolu suda. Prinuda pri sklapanju braka takođe dovodi do rušljivosti odnosa kao i zabluda o ličnosti supružnika ili njegovoj bitnoj osobini.
Konačno, razvod braka predstavlja treći način prestanka braka, koji se može sprovesti na dva načina – putem razvoda po tužbi ili sporazumom o razvodu braka. Oba načina omogućavaju supružnicima da okončaju brak uz odgovarajući pravni postupak, uz saglasnost obe strane ili putem suda ukoliko se ne postigne sporazum.
SPORAZUM O RAZVODU BRAKA
Član 40 Porodičnog zakona o sporazumu o razvodu braka navodi da “Supružnici imaju pravo na razvod braka ako zaključe pismeni sporazum o razvodu”.
On mora sadržati dva ključna elementa kako bi bio priznat od strane suda kao relevantan.
Prvi od tih elemenata je pisani sporazum o vršenju roditeljskog prava, koji definiše način na koji će se brinuti o deci nakon razvoda. Ovaj sporazum može biti oblikovan kao dogovor o zajedničkom vršenju roditeljskog prava, gde će oba roditelja nastaviti zajednički da brinu o deci, ili kao dogovor o samostalnom vršenju roditeljskog prava, ukoliko se supružnici dogovore da jedan roditelj preuzme veću odgovornost u roditeljstvu.
Drugi element koji sporazum o razvodu mora sadržati je pisana saglasnost volja o deobi zajedničke imovine. Ovaj sporazum definiše način kako će se podeliti imovina koju su supružnici stekli tokom trajanja braka. Oba supružnika trebaju da predlože rešenje za podelu imovine i da se o njemu saglase, kako bi sporazum bio prihvaćen od strane suda.
Sporazum o razvodu braka ima izuzetnu važnost za savremeni postupak razvoda. On omogućava supružnicima da u miru i uz saglasnost reše sve bitne aspekte razlaza, čime se olakšava sudski postupak i umanjuju mogući konflikti koji bi inače mogli nastati pred sudom. Ipak, kako bi sporazum bio pravno važeći i prihvaćen od strane nadležnog suda, neophodno je da bude pažljivo sastavljen u skladu sa zakonskim propisima. Advokatska kancelarija Sekulić vam, svojim iskustvom i dosadašnjim radom kao garancijom kvaliteta, može pomoći da na najbolji način i uz maksimalnu zaštitu sopstvenih interesa, kroz sporazum o razvodu braka, rešite ovo životno pitanje.
RAZVOD BRAKA PO TUŽBI
Član 41 Porodičnog zakona predviđa da “Svaki supružnik ima pravo na razvod braka ako su bračni odnosi ozbiljno i trajno poremećeni ili ako se objektivno ne može ostvarivati zajednica života supružnika”.
Osnova za podnošenje tužbe za razvod braka leži u nemogućnosti postizanja saglasnosti između supružnika u vezi sa nastavkom braka ili načinom na koji brak treba da prestane.
Kada supružnici imaju zajedničku decu, sud u postupku za razvod braka ima obavezu da donese odluku o vršenju roditeljskog prava na način koji je u najboljem intreresu deteta. Supružnik koji pokreće tužbu može predložiti način na koji treba urediti starateljstvo, vaspitanje, izdržavanje i održavanje ličnih odnosa sa decom. Ipak, sud će o svemu odlučiti nakon sprovedenog dokaznog postupka.
Osim toga, tužbom se može predložiti i lišenje roditeljskog prava, kao mera za zaštitu od nasilja u porodici protiv tuženog.
Deoba zajedničke imovine ne može biti predmet postupka za razvod braka već se rešava u posebnom postupku.
Razvod braka je hitan postupak i sud vodi računa da odluči u što kraćem roku o pravima i obavezama strana. Prvo ročište se zakazuje u roku od 15 dana od dana kada je tužba podneta sudu. U ovom postupku je od presudne važnosti da vas advokat koga angažujete zastupa na najbolji način, prilagođen vašem individualnom slučaju.
Nakon što sud donese pravosnažnu presudu o razvodu, brak će prestati da postoji od tog datuma, čime se okončava pravna veza između supružnika.
