Ukoliko ste osnovali preduzeće koje već izvestan vremenski period ne obavlja nikakvu delatnost ili prosto više nemate interes da nastavite sa poslovanjem, a ne znate kako da ga zatvorite, ovaj tekst bi mogao da Vam pruži odgovor na navedeno pitanje.
Pre svega, ukazujemo da su, prema zakonskim propisima, u Republici Srbiji predviđene 4 osnovne forme privrednih društava, a to su: ortačko društvo (OD), komanditno društvo (KD), akcionarsko društvo (AD) i društvo sa ograničenom odgovornošću (DOO). Pri tome, ortačka i komanditna društva se vrlo retko sreću u praksi, mnogo su zastupljenija akcionarska i posebno društva sa ograničenom odgovornošću. Takođe, postoje i preduzetnici koji posluju u nešto drugačijoj formi.
Kada je u pitanju zatvaranje privrednog subjekta, predviđena su dva osnovna načina, odnosno postupka, a to su likvidacija i stečaj.
LIKVIDACIJA
Da bismo počeli priču o likvidaciji, moramo najpre ukazati da postoje dve osnovne vrste ovog postupka. To su takozvana dobrovoljna i prinudna likvidacija.
Najjednostavniji i najbrži način zatvaranja preduzeća jeste dobrovoljna likvidacija.
Kada ona može da se pokrene i na koji način?
Najvažniji i osnovni uslov za pokretanje dobrovoljne likvidacije jeste da preduzeće nema nikakve dugove ili pak da ima dovoljno imovine i sredstava da izmiri sve svoje dospele obaveze i potraživanja. Sam postupak se pokreće donošenjem Odluke o likvidaciji od strane skupštine društva (AD ili DOO), a sama likvidacija društva počinje danom registracije odluke o likvidaciji i objavljivanjem oglasa o pokretanju likvidacije, u skladu sa zakonom o registraciji. U Odluci o likvidaciji društvo imenuje likvidacionog upravnika. Ukoliko se to ne učini, po samom zakonu, zakonski zastupnik društva (obično direktor) postaje likvidacioni upravnik. Ceo postupak traje u proseku od 90 do 120 dana i završava se donošenjem Odluke o okončanju likvidacije od strane likvidacionog upravnika.
Ukoliko nakon okončanja postupka likvidacije i izmirenja svih obaveza društva preostane neka imovina društva (tzv. likvidacioni ostatak), ona se raspodeljuje članovima društva u skladu sa odlukom o raspodeli likvidacionog ostatka društva. Takođe, po okončanju postupka likvidacije, društvo se briše iz registra privrednih subjekata kada i formalno prestaje da postoji.
Konačno, kada je u pitanju postupak dobrovoljne likvidacije, ističemo da je pored poznavanja zakonskih propisa i posedovanja pravničnog znanja, dosta važan i segment posedovanja finansijskih i računovodstvenih znanja, budući da sam postupak zahteva, između ostalog, sastavljane i podnošenje početnog i završnog likvidacionog izveštaja i bilansa i slično. Sa tim u vezi ukazujemo da naša advokatska kancelarija uspešno sarađuje sa nekoliko računovodstvenih agencija koje uspešno i profesionalno obavljaju taj deo posla.
Prinudna likvidacija
Za razliku od dobrovoljne likvidacije, prinudna likvidacija se pokreće i vodi nezavisno od volje privrednog društva i njegovog vlasnika. Drugim rečima, prinudnu likvidaciju pokreće i sprovodi sama Agencija za privredne registre i to u tačno zakonom predviđenim slučajevima:
1 ) ako je društvu pravnosnažnim aktom izrečena mera:
(1) zabrane obavljanja delatnosti, a društvo ne otpočne likvidaciju u roku od 30 dana od dana pravnosnažnosti tog akta;
(2) zabrane obavljanja registrovane delatnosti, a društvo ne registruje brisanje, odnosno promenu te delatnosti ili ne otpočne likvidaciju u roku od 30 dana od dana pravnosnažnosti tog akta;
(3) oduzimanja dozvole, licence ili odobrenja za obavljanje registrovane delatnosti, a društvo ne registruje brisanje, odnosno promenu te delatnosti ili ne otpočne likvidaciju u roku od 30 dana od dana pravnosnažnosti tog akta;
2 ) ako u roku od 30 dana od dana isteka vremena na koje je društvo osnovano, a društvo ne registruje produženje vremena trajanja društva ili u tom roku ne otpočne likvidaciju;
3) ako ortačko društvo, u slučaju smrti ortaka, ostane sa jednim ortakom, a nijedan od naslednika preminulog ortaka u skladu sa članom 119. ovog zakona, ne bude upisan u registar kao član društva u roku od tri meseca od dana pravnosnažnog okončanja ostavinskog postupka, odnosno ortačko društvo iz drugih razloga ostane sa jednim ortakom, a društvu, u roku od tri meseca od dana prestanka svojstva ortaka, ne pristupi nedostajući član ili u tom roku društvo ne promeni pravnu formu ili u tom roku ne otpočne likvidaciju;
4) ako komanditno društvo, u slučaju smrti komplementara, ostane bez komplementara, a nijedan od naslednika preminulog komplementara u skladu sa članom 137. ovog zakona, ne bude upisan u registar kao član društva u roku od tri meseca od dana pravnosnažnog okončanja ostavinskog postupka, odnosno komanditno društvo iz drugih razloga ostane bez komplementara ili komanditora, a društvu u roku od tri meseca od dana prestanka svojstva člana ne pristupi nedostajući član ili u tom roku društvo ne promeni pravnu formu ili u tom roku ne otpočne likvidaciju;
4a) ako kupac stečajnog dužnika kao pravnog lica, u skladu sa članom 45. stav 5. ovog zakona ne uplati nedostajući iznos do visine minimalnog osnovnog kapitala u roku od šest meseci od dana obustavljanja postupka stečaja;
5) ako je pravnosnažnom presudom utvrđena ništavost registracije osnivanja društva u skladu sa zakonom o registraciji ili ništavost osnivačkog akta društva u skladu sa članom 14. ovog zakona;
6) ako je pravnosnažnom presudom naložen prestanak društva u skladu sa čl. 118, 138, 239. i 469. ovog zakona, a društvo u roku od 30 dana od dana pravnosnažnosti presude ne otpočne likvidaciju;
7) ako društvo ostane bez zakonskog ili privremenog zastupnika, a ne registruje novog u roku od tri meseca od dana brisanja zakonskog, odnosno privremenog zastupnika iz registra privrednih subjekata;
7a) ako društvo u roku od 30 dana od dana konačnosti akta nadležnog organa kojim je odbačena prijava registracije promene adrese sedišta, ne registruje novu adresu sedišta;
8) ako društvo u likvidaciji ostane bez likvidacionog upravnika, a ne registruje novog u roku od tri meseca od dana brisanja likvidacionog upravnika iz registra privrednih subjekata;
9) ako usvojeni početni likvidacioni izveštaj ne bude dostavljen registru privrednih subjekata u skladu sa članom 536. stav 6. ovog zakona;
10) ako društvo ne dostavi nadležnom registru godišnje finansijske izveštaje do kraja prethodne poslovne godine za dve uzastopne poslovne godine koje prethode godini u kojoj se podnose finansijski izveštaji;
11) ako društvo ne dostavi nadležnom registru početni likvidacioni bilans u skladu sa zakonom kojim se uređuje računovodstvo;
12) u drugim slučajevima predviđenim zakonom.
Ovde treba reći da su neki od navedenih razloga za pokretanje prinudne likvidacije otklonjivi, kada Agencija za privredne registre daje privrednom društvu određeni rok da utvrđene nedostatke otkloni i nastavi sa poslovanjem. Međutim, među pobrojanim, postoje i razlozi i nedostaci koji su neotklonjivi i koji neminovno dovode do prestanka privrednog subjekta i brisanja iz registra. Takođe, ukazujemo da neki od navedenih razloga i nedostataka mogu dovesti i do pokretanja prekršajnog postupka i postupka privrednog prestupa protiv privrednog subjekta i odgovornog lica, kao kada je u pitanju npr. nedostavljanje nadležnom registru godišnjih finansijskih izveštaja (tačka 10.).
RAZLIKE IZMEĐU DOBROVOLJNE I PRINUDNE LIKVIDACIJE
Pored već opisane razlike u pogledu načina pokretanja i sprovođenja postupaka dobrovoljne i prinudne likvidacije, najvažnija razlika između ova dva postupka tiče se odgovornosti članova-vlasnika preduzeća za obaveze preduzeća nakon brisanja istog iz registra APR-a.
Naime, nakon završenog postupka dobrovoljne likvidacije, članovi, odnosno vlasnik preduzeća za obaveze preduzeća odgovara samo do visine eventualno primljenog iznosa iz likvidacionog ostatka.
Sa druge strane, nakon završenog postupka prinudne likvidacije, kontrolni član društva s ograničenom odgovornošću i kontrolni akcionar akcionarskog društva, za obaveze preduzeća odgovara neograničeno solidarno, tj. celokupnom svojom privatnom imovinom.
Odgovornost navedenih lica i u jednom i u drugom slučaju traje 3 godine računajući od dana brisanja preduzeća iz registra APR-a.
STEČAJ
Iako je kod naših građana prva pomisao kada se pomene stečaj uglavnom negativna, ovaj postupak se može pokazati korisnim, a ponekad i jedinim mogućim. Naime, u situaciji kada dobrovoljna likvidacija nije moguća jer preduzeće nema imovinu da pokrije nastale dugove, a čekanje pokretanja prinudne likvidacije nosi rizik odgovornosti ličnom imovinom za obaveze preduzeća, stečaj je jedini način da zatvorite Vaše privredno društvo. Osim toga, ukoliko je već pokrenut postupak likvidacije, a nastupi neki od stečajnih razloga, automatski dolazi do otvaranja stečajnog postupka.
Da bi se pokrenuo postupak stečaja, neophodno je da se ostvari najmanje jedan od zakonom predviđenih stečajnih razloga, a to su:
1) trajnija nesposobnost plaćanja;
2) preteća nesposobnost plaćanja;
3) prezaduženost;
4) nepostupanje po usvojenom planu reorganizacije i ako je plan reorganizacije izdejstvovan na prevaran ili nezakonit način.
Trajnija nesposobnost plaćanja postoji ako stečajni dužnik:
1) ne može da odgovori svojim novčanim obavezama u roku od 45 dana od dana dospelosti obaveze;
2) potpuno obustavi sva plaćanja u neprekidnom trajanju od 30 dana.
Preteća nesposobnost plaćanja postoji ako stečajni dužnik učini verovatnim da svoje već postojeće novčane obaveze neće moći da ispuni po dospeću.
Prezaduženost postoji ako je imovina stečajnog dužnika manja od njegovih obaveza i ovo je upravo najčešći razlog u praksi koji dovodi do pokretanja stečaja.
Postupak se pokreće podnošenjem predloga za pokretanje stečaja koji se podnosi nadležnom privrednom sudu prema mestu sedišta privrednog društva.
Rešenjem o otvaranju stečajnog postupka imanuje se stečajni upravnik koji od tog momenta praktično postaje “vlasnik” Vašeg preduzeća, odnosno preuzima celokupno upravljanje preduzećem i stara se o zaštiti njegovih interesa.
U situaciji kada je u pitanju preduzeće koje je prezaduženo, koje praktično ne obavlja nikakvu delatnost, niti posluje i koje se samo formalno vodi kao aktivno u APR-u, utvrdiće se da je imovina preduzeća-stečajnog dužnika manja od visine troškova stečajnog postupka ili da je imovina neznatne vrednosti, te će nakon toga stečajni sudija donesti rešenje o zaključenju stečajnog postupka. Nakon toga, pomenuto rešenje se objavljuje na oglasnoj tabli suda i u “Službenom glasniku”, a potom se dostavlja nadležnom organu koji vodi registar privrednih subjekata (APR), radi brisanja preduzeća-stečajnog dužnika iz registra privrednih subjekata.Konačno, u pogledu odgovornosti članova-vlasnika preduzeća za obaveze preduzeća kada je u pitanju stečaj, ukazujemo da isti ne odgovaraju za navedene obaveze, osim u slučaju postojanja tzv. instituta probijanja pravne ličnosti. Ovaj pojam se odnosi na situacije kada su u toku poslovanja, od strane vlasnika preduzeća i drugih odgovornih lica, vršene zloupotrebe preduzeća i njegove imovine u cilju postizanja lične koristi, ličnog bogaćenja i ostvarivanja privatnih interesa navedenih lica, a na štetu preduzeća i njegovog poslovanja.
