Saobraćajne nezgode sa smrtnim ishodom

Svakog dana, a imajući u vidu veliku prometnost saobraćaja u Republici Srbiji, događaju se saobraćajne nezgode sa sve većim brojem smrtnih ishoda. Jedan od takvih tragičnih slučajeva dogodio se i u Novom Sadu u ulici Rumenački put, kada je život izgubila sada pok. M.N. 

Naime, izvesni vozač upravljao je motornim vozilom, kada je ispred njega neočekivano izletela ženska osoba, koja je na licu mesta podlegla povredama. 

Gledano sa pravnog aspekta, možemo istaći da ne postoji ustaljena sudska praksa kada je krivično delo teška dela protiv bezbednosti javnog saobraćaja iz člana 297. KZ-a u pitanju, obzirom na činjenicu da je svaki slučaj zaseban i da postoji više inkriminišućih oblika. Takođe, naglašavamo da postoje brojne olakšavajuće i otežavajuće okolnosti od kojih će svakako zavisiti donošenje zakonite i pravične presude. 

Što se tiče otežavajućih okolnosti, kada gledamo sa aspekta vozača koji je učinio krivično delo iz člana 297. KZ-a, mogu se istaći neke koje su najčešće, a to su: da je vozač bio u alkoholisanom stanju, da je isti prilikom izvršenja krivičnog dela konzumirao psihoaktivne supstance, da nije poštovao propisanu brzinu kretanja, zatim nepoštovanje propisanih saobraćajnih znakova itd.

Olakšavajuće okolnosti u ovim slučajevima usko možemo povezati zapravo sa doprinosom žrtve, odnosno da je lice koje je poginulo u saobraćajnoj nezgodi doprinelo nastupanju svoje smrti, a to su na primer: da lice koje je poginulo nije bilo vezano sigurnosnim pojasom, da nije poštovalo propisanu brzinu kretanja, da je bilo u alkoholisanom stanju ili pod dejstvom opojnih supstanci. 

Takođe, treba napomenuti da se osim ovakve vrste izvršenja krivičnog dela, pod isto može podvesti i na primer izvršenje na način gde je pešak usmrćen od strane vozača automobila. I za ovakav način izvršenja krivičnog dela postoje razni načini doprinosa samog pešaka, a to su na primer: nepropisno prelaženje kolovoza van obeleženog pešačkog prelaza, nepoštovanje znakova signalizacije (semafora) i tako dalje.

Dakle, kada sud ima za rešiti ovakvu vrstu pravnog pitanja, uzeće u obzir sve gorenavedene okolnosti i upravo te okolnosti će dovesti do krajnjeg rezultata, odnosno do toga kolika će kazna biti izrečena za izvršeno krivično delo. Zato kažemo da je krivična sankcija za ovo krivično delo šarenolika.

Bitno je istaći da je doprinos u vidu izrade nalaza i mišljenja veštaka (veštačenje) saobraćajne i mašinske struke od izuzetno velike važnosti pri utvrđivanju krivice izvšioca ovog krivičnog dela. Veštaci svojim metodama mogu izraditi nalaz i mišljenje, na primer: kojom brzinom se vozilo osumnjičenog kretalo na osnovnu tragova kočenja, zatim da li je vozač mogao da izbegne sudar ili ne i slično.

Još jedna vrlo važna činjenica sa aspekta odmeravanja kazne za ovo delo svakako je i držanje učinioca krivičnog dela, odnosno osumnjičenog nakon izvršenja krivičnog dela. Na primer, ukoliko izvršilac krivičnog dela udari pešaka i ne zaustavi svoje kretanje, niti pruži pomoć povređenom licu, samo takvo postupanje biće otežavajuća okolnost. Tu se javlja i još jedan problem, a to je izvršenje krivičnog dela nepružanje pomoći licu povređenom u saobraćajnoj nezgodi. Kada govorimo o izvršenju krivičnog dela nepružanje pomoći licu povređenom u saobraćajnoj nezgodi iz člana 296. KZ-a, radnja ovog krivičnog dela je nečinjenje, odnosno propuštanje koje se sastoji u ostavljanju bez pomoći lica od strane vozača motornog vozila ili drugog prevoznog sredstva, s tim što se za postojanje tog dela zahteva i da je upravo tim prevoznim sredstvom nezgoda izazvana i povreda naneta, odnosno prouzrkovana povreda lica koje se ostavlja bez pomoći. U situaciji kada je usled izvršenja krivičnog dela nepružanje pomoći licu povređenom u saobraćajnoj nezgodi povreda bila smrtonosna, bitno je da je lice koje je ostavljeno bez pomoći bilo u životu u momentu kada se nezgoda desila, odnosno kada je okrivljeni napustio lice mesta bez pružene pomoći, odnosno da je povređeno lice nadživelo saobraćajnu nezgodu, a ukoliko oštećeni nije nadživeo saobraćajnu nezgodu, odnosno nije bio živ u momentu kada je okrivljeni napustio lice mesta, nedostajaće objektivni element ovog krivičnog dela iz člana 296. KZ-a.

Za krivično delo teška dela protiv bezbednosti javnog saobraćaja iz člana 297. KZ-a prilikom kojeg je nastupila smrt jednog ili više lica zaprećena je različita kazna zatvora, u zavisnosti od okolnosti pod kojim je samo delo i učinjeno, pre svega da li je krivično delo učinjeno iz nehata kada se kazna kreće u rasponu od jedne do osam godina zatvora ili se u odnosu na same konkretne okolnosti pod kojima je delo izvršeno isključuje nehatni oblik postupanja, a kada se izrečena kazna može kretati u rasponu i od dve pa i do dvanaest godina zatvora, kada se uzima da je učinilac krivičnog dela postupao sa umišljajem”.