Krivična prijava je jedan od instituta krivičnog prava, sa kojim institutom bi svaki građanin Republike Srbije trebao biti upoznat, odnosno kakva treba da bude njena sadržina, o načinu njenog podnošenja, koja lica je mogu podneti, a sve kako bi zaštitili svoja prava.
Kakva može biti forma krivične prijave i koji su načini podnošenja iste?
Pre svega, veoma važno je naglasiti da krivična prijava predstavlja inicijalni akt kojim se pokreće predistražni postupak, odnosno predistražni postupak se pokreće kada se iz krivične prijave može ustanoviti da postoje osnovi sumnje da je učinjeno krivično delo koje se goni po službenoj dužnosti. Sama po sebi krivična prijava nema zakonom propisanu formu, što drugim rečima znači da se ista može podneti pisanjem olovkom na parčetu papira bez obaveznih elemenata koje treba da sadrži. Naravno, u zavisnosti od slučaja do slučaja, uvek treba težiti ka tome da krivična prijava bude napisana jasno, sa što više dokaza, kao i sa što više informacija o učiniocu krivičnog ili krivičnih dela (ime i prezime, JMBG, adresa prebivališta itd.). Međutim, da ista i ne sadrži takve elemente ne može ni na koji način biti odbačena zbog nedostatka pomenutih informacija.
Što se tiče načina podnošenja, krivična prijava se može podneti kako pismeno, tako i usmeno. Važna napomena: ukoliko neko ko podnosi krivičnu prijavu iz bilo kog razloga želi da ostane anoniman, to je dozvoljeno, odnosno ukoliko je podnosi usmeno ne mora se predstaviti ili ukoliko je podnosi pismeno, isti se ne mora potpisati.
Od podnosioca krivične prijave se ne zahteva da pravno kvalifikuje krivično delo, odnosno nije neophodno navesti o kom krivičnom delu je reč.
Ko može biti podnosilac krivične prijave?
Odovor na ovo pitanje je veoma jednostavan: Krivičnu prijavu može podneti svaki građanin. Dakle, nema neke preterane filozofije na konto ovog pitanja. Bitno je napomenuti da su sva lica dužna da ukoliko saznaju za postojanje krivičnog dela koje se goni po službenoj dužnosti isto prijave.
Propuštanje prijavljivanja krivičnog dela (u zavisnosti od zaprećene kazne zatvora), predstavlja posebno krivično delo – neprijavljivanje krivičnog dela, odnosno učinioca.
Obrnuto, ukoliko neko lice lažno prijavi krivično delo ili učinioca krivičnog dela, time bi izvršilo krivično delo lažno prijavljivanje iz člana 334. Krivičnog zakonika Republike Srbije.
Zakonska formulacija ovog krivičnog dela:
Lažno prijavljivanje
Član 334.
(1) Ko prijavi određeno lice da je učinilo krivično delo za koje se goni po službenoj dužnosti, a zna da to lice nije učinilac tog dela,kazniće se zatvorom od tri meseca do tri godine.
(2) Ko podmetanjem tragova krivičnog dela ili na drugi način izazove pokretanje krivičnog postupka zbog krivičnog dela za koje se goni po službenoj dužnosti protiv lica za koje zna da nije učinilac tog dela,kazniće se zatvorom od šest meseci do pet godina.
(3) Ko sam sebe prijavi da je učinio krivično delo za koje se goni po službenoj dužnosti, iako zna da ga nije učinio,kazniće se novčanom kaznom ili zatvorom do jedne godine.
(4) Kaznom iz stava 3. ovog člana kazniće se i ko prijavi da je učinjeno krivično delo za koje se goni po službenoj dužnosti, iako zna da to delo nije učinjeno.
Kome se podnosi krivična prijava i ko postupa po istoj?
Samo krivično delo se može prijaviti kako policiji, tako i tužilaštvu. Dakle, nećete pogrešiti da se obratite bilo kom od navedenih državnih organa. Međutim, ukoliko krivično delo prijavite policiji, ista nije nadležna da postupa po predmetnoj krivičnoj prijavi, već će je proslediti nadležnom javnom tužilaštvu. Stoga dolazimo do zaključka da je organ ovlašćen za postupanje zapravo samo nadležno javno tužilaštvo. U praksi se dešavaju često situacije da građanin policiji prijavi krivično delo, a policija automatski poziva nadležno javno tužilaštvo odnosno dežurnog tužioca, koji će razmotriti navode krivične prijave, kao i kvalifikovati krivično delo.
Šta se dešava sa krivičnom prijavom nakon podnošenja?
Takođe, jedno od bitnih pitanja jeste šta kada se podnese krivična prijava? Koji su dalji koraci? Kada nadležno tužilaštvo uzme u razmatranje navode krivične prijave ono može narediti policiji da prikupi eventualne dokaze (saslušanje lica u svojstvu građana, uzimanje izjava, prikupljanje materijalnih dokaza). Ukoliko ima mesta gonjenju za krivična dela koja se gone po službenoj dužnosti, tužilaštvo će nakon predistražnog i/ili istražnog postupka podići odgovarajući optužni akt (optužni predlog ili optužnicu) i istu će zastupati pred sudom.
Međutim, ukoliko tužilaštvo utvrdi po slobodnoj oceni da nema mesta vođenju krivičnog postupka, odnosno da ne postoji sumnja da je izvršeno krivično delo koje se goni po službenoj dužnosti, isto će doneti rešenje o odbacivanju krivične prijave.
Nakon što podnosilac primi rešenje o odbacivanju krivične prijave isti ima pravo da podnese pravni lek, odnosno PRIGOVOR PROTIV REŠENJA KOJIM SE KRIVIČNA PRIJAVA ODBACUJE KAO NEOSNOVANA.
Prigovor se izjavljuje višoj instanci, a putem nadležnog tužilaštva koje je istu odbacilo kao neosnovanu.
