1. Definicija i terminologija
U javnosti se za ovaj institut najčešće koristi izraz „građansko hapšenje“, jer se odnosi na situaciju u kojoj hapšenje ne sprovodi organ vlasti (policija), već bilo koje lice koje zatekne drugog pri izvršenju krivičnog dela.
Međutim, u samom Zakoniku o krivičnom postupku Republike Srbije (član 292) koristi se formalni pravni termin: „hapšenje pri izvršenju krivičnog dela“.
Dakle:
– Pravni termin u zakonu = „hapšenje pri izvršenju krivičnog dela“
– Uobičajeni/pandam izraz u javnosti = „građansko hapšenje“
U radu i praksi preporučljivo je napomenuti oba izraza: da se u pravu koristi prvi, a u javnosti drugi termin.
2. Uvod i pravni okvir
Institut građanskog hapšenja nije posebno naznačen posebnim zakonom, već je uređen unutar Zakonika o krivičnom postupku (ZKP).
Konkretno, član 292. ZKP-a propisuje:
„Svako može uhapsiti lice zatečeno pri izvršenju krivičnog dela za koje se goni po službenoj dužnosti. Uhapšeni će se odmah predati javnom tužiocu ili policiji, a ako to nije moguće, mora se odmah obavestiti jedan od tih organa koji će postupiti u skladu sa odredbama zakonika (čl. 291. i 293.)”.
Dakle, građansko hapšenje je pravno moguće, ali uz stroge uslove i jasne obaveze – pre svega, bez odlaganja predaja nadležnim organima.
3. Razlika u odnosu na policijsko hapšenje
Policijsko hapšenje vrše ovlašćena službena lica po nalogu tužioca ili suda, dok je građansko hapšenje izuzetak, ograničeno na situacije „in flagrante delicto“.
4. Šta zakon i praksa specifično kažu?
| Pojam | Osoba koja nije policijski službenik zatekne drugu osobu u izvršenju krivičnog dela i preduzimaju meru zadržavanja do dolaska nadležnih organa. |
| Uslov | Delo mora biti ono ‘koje se goni po službenoj dužnosti’ – gotovo sva teža krivična dela: ubistvo, teške telesne povrede, razbojništvo, krađa, seksualna krivična dela, narušavanje javnog reda i mira i sl. |
| Obaveze građanina | Ako se hapšenje izvrši, građanin mora odmah predati osobu policiji ili tužilaštvu; ako predaja nije moguća, odmah obavestiti nadležni organ. |
| Ograničenja sile | Sila se sme koristiti samo u skladu sa načelima nužne odbrane i srazmernosti. Ako je primenjena prekomerna sila, građanin može odgovarati i krivično. |
| Rizici i posledice | U praksi je teško tačno proceniti da li je neko počinio krivično delo i potez može biti pravno rizičan. Građanin može biti optužen za nezakonito lišenje slobode ili nasilje. |
5. Primer iz prakse i dodatna pojašnjenja
Izveštaj Paragraf Lex pojašnjava:“Ukoliko se radi o krivičnom delu za koje je gonjenje po službenoj dužnosti, građanin može uhapsiti osobu zatečenu pri izvršenju ili neposredno nakon…”
6. Najvažnije napomene
– Institut građanskog hapšenja postoji u zakonodavstvu – Zakoniku o krivičnom postupku, član 292.
– Trenutno važeći propisi (zakon iz 2011. i njegove kasnije izmene) i dalje omogućavaju ovaj vid intervencije.
– Građani moraju biti oprezni da ne pređu granicu zakonitog – primena sile mora biti srazmerna, obaveza predaje je striktna, a greške imaju ozbiljne pravne posledice.
