Najrazumljiviji praktični primer
Jedan od najlakših primera za razumevanje jeste neovlašćeno korišćenje službenih baza podataka. Službeno lice ima pristup određenom sistemu zato što mu je to potrebno za rad. Ali ako taj pristup koristi da proveri privatne podatke nekog lica bez službenog razloga, ono više ne koristi ovlašćenje radi javnog interesa, već radi privatnog interesa ili privatne radoznalosti.
Upravo tu leži suština zloupotrebe: isto ovlašćenje koje je zakonito kada služi obavljanju posla postaje problem kada se koristi van zakonske svrhe.
Još jedna tipična situacija
Drugi primer može biti situacija u kojoj službeno lice svesno ne preduzme radnju koju je po zakonu bilo dužno da preduzme, kako bi time pogodovalo određenom licu. Ponekad je ovo nepostupanje teže da se razume, jer nema vidljive „akcije“, ali i nečinjenje može biti oblik zloupotrebe kada službena dužnost postoji, a izostanak postupanja donosi korist ili drugome nanosi štetu.
Zašto nije svaka nepravilnost krivično delo
Važno je naglasiti da nije svako nepravilno postupanje službenog lica istovremeno i zloupotreba službenog položaja. Pogrešna procena, sporo postupanje ili nestručno vođenje predmeta, ne moraju nužno predstavljati krivično delo. Zato je neophodno svaki slučaj analizirati kroz zakonska obeležja dela, a ne kroz subjektivni utisak o pravičnosti postupanja.
Za detaljnije objašnjenje zakonske definicije, pogledajte glavni tekst: Zloupotreba službenog položaja – član 359 Krivičnog zakonika Srbije.
Pravna pomoć
Advokatska kancelarija Jelena Sekulić pruža stručnu pravnu pomoć u predmetima koji se odnose na zloupotrebu službenog položaja i procenu da li određeno postupanje zaista predstavlja krivično delo, pred sudovima u Novom Sadu i širom Republike Srbije.
